Лишчевић: Ђер турнир живота, мислим да нећемо "изгорети"

Женска рукометна репрезенатција Србије од 19. до 21. марта играће на квалификационом турниру за Олимпијске игре и у Ђеру ће се борити за једно од два места која воде у Токио.

"Дефинитивно је турнир живота. То је моменат бити или не бити, где први пут као Србија можемо да се квалификујемо за Олимпијске игре. Мислим да би нам то било највеће задовољство и највећи успех у каријери. То је сан сваког спортисте. Колико видим, играчице су спремне и добро играју у клубовима, имају добре минутаже. Најискреније се надам да ће тако бити и у Ђеру", рекла је Лишчевић Тањугу.

За олимпијску визу изабранице Љубомира Обрадовића играће на старту против Русије (20 сати), за мање од 24 сата следи им дуел са домаћином (17.30), а турнир ће заврштити сусретом са Казахстаном.

"Без обзира што су Мађарице домаћини и што их сви виде као фаворита, сматрам да Србија неће одустати. Не можемо ништа да обећамо и ништа да гарантујемо. Познавајући девојке, знам да ће од прве до последње дати милион посто на терену. Битно је да се фокусирамо на прву утакмицу, јер знам да смо незгодна екипа за Русију, иако су оне фаворити против нас. Обе утакмице су пођеднако важне, без обзира на кратак одмор између", каже Лишчевић и додаје:

"Биће нам једноставније ако узмемо бодове у првој утакмици и то свакако не значи да треба да се опустимо у следећој. Треба да будемо спремне за сваки меч и да се боримо. Ништа није немогуће, у 60 минута свашта може да се деси. Битно је да не одустанемо".

Рукометашице одлазак на највећу светску спортску смотру чекају од 1988. године и Олимпијских игара у Сеулу.

"На помен те године сам се најежила. Мене су жмарци пролазили од момента када смо добили позив за репрезентацију и било ми је у глави "Боже, ми морам да се окупимо за неколико недеља". Била сам "луда", било ми је битно само да се тренира. Екстремно сам мотивисана, верујем да су и остале девојке. Мислим да нећемо изгорети, да ћемо бити паметне и да ћемо искористиит сваку ситуацију. Борићемо се како Србија уме, последњих година показале смо квалитет и да можемо. Можда нисмо фаворити, али нећемо одустати", сматра средњи бек српске репрезенатције.

Припреме за турнир у Ђеру почињу 14. марта, када је званично окупљање репрезентације у спотском центру ФСС-а у Старој Пазови.

На списку селектора Обрадовића налазе се 24 репрезентативке, међу њима Андреа Лекић и Марија Обрадовић, које су још увек у фази опоравка од повреде.

"Свака девојка значи због атмосфере. Без обзира што се нису опоравиле, сам њихов боравак ће нам много значити, због осећаја заједништва. Ако се квалификујемо, оне ће ићи заједно са нама на ОИ. Драго ми је што ће бити ту, да ће нас подржавати, јер свака реч, сваки савет тих девојака које неће играти значи много. Неко са великим искуством као што је Андреа Лекић сигурно ће помоћи. Њен савет, поглед са стране... Посебно мени, јер играмо на истој позицији".

Лишчевић ће пут Ђера кренути са титулом најбоље стране рукометашице у Румунији за прошлу сезону, пошто је то признање добила као играчица Валчее.

"Нисам очекивала, добила сам позив у једном дану, сутрадан је требало да одем да примим награду. Нисам имала времана да о томе размишљам, јер су нас чекала важне утакмице, али свакако да прија и да ми много значи".

А прија јој и играње у Валчеи, са којом је продужила уговор на још годину дана.

"Румунска лига је једна од јачих. Имамо захтевну сезону, у почетку се играло турнирски, сада су то разредили. Делује ми да ће лига дуго да траје, али опет волим утакмице. Играмо на свака три дана, прија ми константно тежак ритам и у Лиги шампиона и домаћој лиги. Можда то није добро за тело, али мени прија јер волим да сам у фајту. Нема публике, мислим да је неће бити ни ове сезоне, а то је оно што Валчеу чини великим клубом. Та атмосфера и осми играч дају ветар у леђа и то нам много недостаје. Надам се да ће ускоро све стабилизовати", закључила је Лишчевић.