Цвијић: Рукометашице једине вреде у Савезу, морамо на Игре у Токију

Рукометашице Србије поразом од Хрватске нису успеле да обезебеде другу фазу на Европском првенству, а на руку није ишла ни победа Холандије против Мађарске, па су изабранице Љубомира Обрадовића завршиле наступ у Kолдингу.

"Имале смо све у својим рукама, добро смо отвориле турнир, али на крају та три дана које су девојке провеле у собама су се одразиле, као и то што се играло дан за дан. Свака част Хвратицама на ономе што су урадиле, сматрам да смо боља репрезентација од њих и да бисмо победиле да је све било нормално. Имамо пет разлике, па губимо пет разлике због декоцентрације, умора... То све стиже", рекла је Цвијић за Спутњик.

Рукометашица румунског Букурешта, која је морала да пропусти ЕП у Данској због повреде колена, осврнула се и на целокпуна дешавања која су пратила српски тим.

"Сваки дан су имале тестирање на вирус, па затварање, па причу о томе да хоће да нас избаце са такмичења. Kолико год се професионални спортисти суочавају са стресовима, генерално, свако има неки свој ритуал пред утакмицу да уђе у њу и да се фокусира само на то, овога пута су девојке морале да мисле на милион ствари", каже Цвијић и додаје:

"Тешко је људима који нису у спорту да то схвате и да им се објасни. Kолико год да си физички спреман ти не можеш ни да тренираш пуном снагом дан за дан, а не да играш тако тешке утакмице. Те ствари су врло пипаве. Можда је и боље што се ово све овако десило, сада чекамо март и шансу да се пласирамо на Олимпијске игре. Ја позитивно гледам на то".

Цвијић каже и да је велики утицај на стање у тиму имала и тешка повреда најбоље играчице тима Андрее Лекић у првом мечу против Холандије.

"Андреина повреда је оставила траг на екипи, без обзира на победу против Холандије, то је велика траума. Ја нисам спавала те ноћи, а могу мислити како су се оне осећале и шта им је све пролазило кроз главу, колико год да сте ментално јаки".

Цвијићева указује и на то да целокупан резултат на Европском првенству не сме да иде само на душу рукометашица и стручног штаба.

"Причала сам са њима, ја да сам била ту и да сам се питала, ја бих повукла репрезентацију са првенства, али смо ми навикли да нас сви газе. Ми смо се тако поставили, у такву позицију да не одлучујемо ни о чему. Не видим зашто јер сви једва чекају само Србију да газе, а ми то дозвољавамо. Жао ми је играчица, то је једино што вреди у Рукометном савезу Србије", каже Цвијић и додаје:

"Била сам у сличним ситуацијама, ми се боримо са много више ствари него што се види на телевизијским екранима, не само на утакмицама, него и ван терена.Да пошаљеш екипу на првенство дан пред почетак, па то не би урадио ни најгорем непријатељу... Да сам била тамо, полудела бих због тога. Цео процес је лоше урађен, требало је три, четири дана раније да се оде у Данску, да се обаве тестирања, па и тај карантин, а све што се десило на крају је срамота. Да бисмо и ми били прави, све ван терена мора да буде сређено".

Цвијић истиче да је све своје мисли и снаге усмерила на квалификације за Олимпијске игре.

"Морамо да се квалификујемо на Олимпијске игре, ја не желим да се српски рукомет угаси после марта. То ми је једино у глави, да будем спремна за то и да пробамо да одемо на Олимпијске игре. Биће јако тешко, играћемо у Мађарској, пред њиховом публиком, ако буде публике уопште, али је можда и боље да не буде."

"Опет ћемо се борити и против других ствари, имали смо прилику да будемо домаћини тог турнира, зашто смо пропустили то, ко је направио грешку... Срамота је за људе у Савезу да су то пропустили, али ја стварно желим да се ми пласирамо на Олимпијске игре, погинућемо за то", закључила је Цвијић.