Андреа Лекић за РТС: Циљ Олимпијске игре у Токију, спорт у оваквим околностима је неизводљив

Андреа је у првој утакмици на шампионату доживела једну од најтежих повреда за професионалне спортисте – руптуру Ахилове тетиве. Дан касније је оперисана у Данској. Сада је у Београду и има задатак да се опорави за Олимпијске игре.

"И даље је горак укус након свега. Повреда је прилично тешка, да не кажем једна од најтежих. Моја мотивација је бескрајна, тако да се надам да ће се девојке квалификовати у марту и Токио је нешто што мене бескрајно мотивише", рекла је Андреа у укључењу за Јутарњи програм РТС-а.

На саму повреду утицала је и чињеница да је на утакмицу отишла без тренинга, јер су рукометашице три дана биле затворене у собама очекујући резултате пи-си-ар тестирања.

"Изузетно специфична ситуација, први пут смо се нашле у условима који су изузетно штетни за спорт, за ментално здравље. Било је тешко. Били смо једина репрезентација која три дана није могла да напусти собе, у ходник да се прошетамо. Било је врло нехумано. Утицало је много на физичку спремност, нисмо имале прилику да одрадимо тренинг у дворани. Неколико сати пред утакмицу сазнале смо да ћемо играти", каже Андреа.

Због проблема са бубном опном није могла да игра на Светском првенству у Јапану прошле године. А тетива ствара озбиљне проблеме још од Светског првенства 2013. у Београду. Три године касније Андреа је имала операцију на петној кости.

"Већ неколико година имам проблем са Ахиловом тетивом. Све је то настало од 2013. и финала Светског првенства. Ипак, нису ме повреде много удаљавале са терена, захваљујући срећи и раду који улажем. Тетива тражи пажљив приступ, очекује се да пауза буде од шест до девет месеци. Надам се да ћу се вратити у најкраћем року, јер изузетно сам посвећена и верујем да сам у правим рукама", каже српска рукометашица.  

Нажалост, после победе над Холандијом, наше рукометашице изгубиле су од Мађарске и Хрватске и завршиле такмичење.

"Било је изузетно тешко гледати преко малих екрана. Знам колико је њима било тешко. Нас неколико играчица недостајало је репрезентацији. С друге стране, имале су малу ротацију. Нису се добро снашле против Мађарске, изгубиле су тај меч. Пораз од Хрватске, која је хит првенства, за све нас је била неочекиван. Ипак, морамо да схватимо да је ово првенство било другачије од свих. Али морамо да верујемо, јер квалификације за Олимпијске игре у марту је све оно чему ми стремимо, чему се надамо, о чему сањамо", тврди Андреа. 

Српским рукометашицама циљ су Олимпијске игре у јулу. Али пре тога, у марту су квалификлације.

"Верујем да можемо у Токио, то је жеља целе генерације. То би била круна наших каријера. Све девојке, од прве до последње, знају да је ово било само једно лоше издање и да ћемо се извући из ове ситуације."

Андреа је имала и поруку за спортски свет.

"Бавити се спортом у оваквим околностима је неизводљиво. Надам се да ће моја повреда бити последња на том првенству. Јако је тешко одржати физичку форму. Желим да овај период што пре прође. Радите на себи, будите свесни да смо изложени много већој опасности него у нормалним условима. Ја сам пример за то, Ахилова тетива није издржала три дана мировања и лежања у кревету. Водите рачуна о здрављу колико год можете, али дефинитивно неке ствари нису до нас", закључила је Андреа Лекић.