Шпанци и Хрвати напето до финала, ко ће до злата без пораза

У првом полуфиналу је срчана Хрватска после 80 минута исцрпљујуће и узбудљиве борбе тријумфовала над фаворизованом Норвешком и бориће се за прво злато са Европског првенства.

Хрватска се бранила у препознатљивој формацији "5-1", што је поново био главни фактор успеха. На почетку нису имали решење за бековску линију Норвешке, а затим су ушли у ритам. Неколико блокираних шутева било је довољно да се поремети норвешка филозофија рукомета и да им се скине нога са гаса.

Уобичајени брзи напади и контранапади Норвежана су заустављени, а онда су популарни "каубоји" могли да играју жељену игру. У нападу се чинило као да се бекови одмарају - углавном су упошљавали пивотмене и крила - како би имали више снаге за интензивну одбрану на својој половини. Касније током меча, када је то било најпотребније, погађали су и бекови.

Пре свих, посебно треба истаћи ролу капитена Домагоја Дувњака, који је већ прозван "националним херојем" од стране саиграча.

Хрватска није искористила прилику да се одлепи на четири гола разлике, па су Норвежани, уз помоћ Торбјорна Бергеруда на голу, преокренули игру и анулирали разлику. Тада је одговорност преузео Дувњак, који се није либио да упути шут кад нико други није смео. 

Постигао је пет од последњих осам голова у регуларном делу утакмице и није дозволио да екипа психички падне, када су већ тако близу циља.

Пред крај другог продужетка, Норвежани су имали предност, а Марино Марић је у последњој секунди изборио пенал за изједначење. Дувњак је и тада стао на црту и реализовао седмерац и изборио нових 10 минута наде. 

На овој утакмици, првенству, али и током читаве каријере, Дувњак константно показује све квалитете које прави капитен треба да поседује.

За Сандера Сагосена је недовољно рећи било шта, јер ништа не би описало његову игру довољно прецизно. Двадесетчетворогодишњи момак, који игра као да је у најзрелијем рукометном добу, постигао је 10 голова и седам пута упослио саиграче. 

Нажалост, нико други од изабраника Кристијана Бергеа по учинку није био ни близу. Одбрана "6-0" је била снажна, али не довољно концентрисана на пивотмене, преко којих су Хрвати направили предност, а затим и у последњем нападу на мечу извојевали победу.

Норвешки сан о првој европској медаљи и даље траје, али овога пута биће бронзане боје. Хрвате чека треће финале и трећа прилика за освајање Европе. У народу се каже "трећа срећа" - остаје да видимо да ли је то тачно.

У другом полуфиналу, које је одиграно у сенци првог, такође је било узбуђења, мада не у истој мери. Шпанија је наставила да трасира свој пут ка одбрани титуле и као претпоследњу препреку прескочила Словенију, која је у последњим минутима сусрета пружила сјајан отпор, али не и довољан да преокрене резултат.

Шпанци су поново, као и на претходним мечевима, имали период адаптације на игру противника, што су Словенци на почетку користили. Играло се гол за гол све до 20. минута, када се "фурија" зацрвенела. 

Раул Ентрериос и Хорхе Македа имали су неколико контри и индивидуалних пролаза, у потпуности срушили словеначку дубоку "6-0" зону и захваљујући њиховим головима се одлепили на пет голова разлике.

До 55. минута Шпанци су одржавали предност, а затим су уследиле грешке и промашаји. Словенци су направили серију 5:1 на само 70 секунди до краја. Екипу су вукли Јуре Доленец и Миха Зарабец који су кроз шуму руку шпанских репрезентативаца успели да пронађу пут до гола или упосле Дарка Цингесара на крилу. 

Ипак, у наредном нападу је Алекс Дујшебаев поготком ставио тачку на меч.

Храбри Словенци су се опирали шампионима у моментима када се чинило да су их потценили.

Словенија није доминантна у рукомету као остали полуфиналисти, али сигурно је да се етаблирала као једна од најопаснијих репрезентација у Европи, а самим тим и у свету. 

Љубомир Врањеш зна шта ради и има на располагању одличне играче на свим позицијама, само је потребно више времена за уигравање.

Шпанци ће у свом трећем узастопном и укупно шестом финалу на Европским шампионатима покушати да поново дођу до титуле. На путу ће им стајати Хрватска, са којом су већ укрстили копља на првенству. Међутим, пошто су оба тима већ обезбедила учешће у полуфиналу, тај меч је завршен нерешеним исходом, а носиоци игре су углавном одмарали. 

Тек ће финале показати ко је заиста бољи, само што је овај пут улог много већи. Без калкулација, без устезања, без штедења икога - борба до краја. Којој од ових репрезентација ће први и једини пораз бити и најболнији?