Ни најбоље није довољно за победу над Хрватском у рукомету

Меч је обиловао снажним фауловима и добром одбраном, услед чега је постигнут мали број голова. Србија је први погодак забележила тек у шестом минуту сусрета преко Зорана Николића.

Очигледно је да су Хрвати скаутирали Србију у дуелу са Црном Гором, када је црногорски систем одбране "5-1" намучио наше момке, па су се и они одлучили за исту зону.

Домагој Дувњак је излазио дубоко ка плејмејкеру и покушавао да омете размену лопте између бекова.

На овој утакмици је Србија комбиновала своју стандардну "6-0" одбрану са одбраном "5-1" са истуреним Вањом Илићем. Упркос доброј одбрани и одличном Цупари на голу, напад је заказао.

Српски напад се на турниру претежно заснивао на самоиницијативи бекова, али су се против Хрватске упослили и пивотмени и крила, што је донело предност од два гола средином сусрета. Велики број лопти ка тим позицијама указао је на прогрес у нападу српског националног тима.

Ипак, отворени шутеви у важним моментима нису искоришћени, а противници су, као и увек, то знали да наплате. Ту је била очита надмоћ искуства над младошћу.

Главну улогу у преокрету имао је Дувњак, који је пресекао четири кључне лопте и обезбедио четири контранапада за своју екипу. У позиционом нападу је умео да смири налет уколико није постојала изгледна шанса за шут. Што би се рекло - капитен капитенски.

Последњи трзај Србије дали су Радивојевић и Вања Илић, али поново су уследиле грешке у додавању и Хрвати су се "одлепили" на пет голова предности.

Занимљив податак је да је на сваком мечу Србије за играча утакмице проглашен противнички голман, овога пута Марин Шего. Поставља се питање да ли то указује на њихов квалитет или на предвидивост шутева српског националног тима.

Иако Европско првенство није место за извлачење поука, то је овога пута реалност за наше момке. Нова прилика да покажу свој напредак биће претквалификације за Светско првенство у Египту наредне године, које почињу у априлу.