Србија пакује кофере, "балкански дерби" као утеха

Српски репрезентативци су исцепаних дресова и погнутих глава дочекали 60. минут утакмице против Црне Горе, коју су изгубили резултатом 22:21. То је био крај свим надама о проласку у наредну фазу. Са друге стране, за Црногорце је то био историјски успех јер су забележили прву победу на Европским првенствима, након 15 пораза и једног ремија.

Деловало је на самом почетку да су грешке из претходног дуела са Белорусијом уочене и да се на њима радило, па су "орлови" у својој стандардној 6-0 зони више пажње посветили чувању пивотмена. Ипак, овога пута су одбрани Србије највише мука задавали противнички бекови, који су скоро трећину голова постигли са спољних позиција.

Црногорци су играли одбрану у систему 5-1, где је истурени играч играо одбрану на плејмејкеру Србије, док су остали играчи по потреби излазили дубоко на левог и десног бека.

У нападу су бекови Србије били продорни и проналазили путеве до гола, па су на крилима Кукића, Сретеовића и Зеленовића у 40. минуту имали три гола разлике. Међутим, промашени зицери и непрецизна додавања "красили" су игру српског националног тима током читавог дуела и убрзо је стечена предност анулирана.

Податак који показује да рукометаши Србије нису успели да консолидују своју игру је тај да су са играчем више на терену из седам напада постигли свега три гола, а примили исто толико. Ни бројчана надмоћ није помогла нашим момцима да се домогну бољег резултата.

Пивотмени и крила остали су незапажени све до завршнице меча, када су управо они имали прилику да резултатску клацкалицу пребаце на страну Србије. На путу им је стајао Небојша Симић, који је због својих одбрана добио епитет најбољег играча.

Тибор Иванишевић је био одличан на голу са 11 одбрана. Нажалост, у три наврата одбрамбени играчи нису правовремено реаговали на Иванишевићеве интервенције, па су Црногорци покупили одбитак и постигли погодак.

Репрезентација Србије је пета најмлађа екипа на првенству, а Европски шампионат је друго велико такмичење под вођством Ненада Перуничића, што значи да за овај састав време тек долази. Упркос томе, остаје жал што момци нису показали свој пун потенцијал и што су најпре њихове грешке обележиле учешће Србије на турниру.

Преостала је утакмица са Хрватском, која је у сваком спорту увек пуна емоционалног набоја. Иако нема резултатски значај, победа у таквом мечу након два пораза би сигурно добро дошла и бар на неко време вратила самопоуздање и наду српској репрезентацији.