Радоњић у "Продужетку": Ја дефанзиван, а ми побеђујемо најбоље тимове Европе

Дејан Радоњић је човек који је успео да промени историју Кошаркашког клуба Црвена звезда. За нешто више од четири године освојио је девет трофеја и постао стручњак са највише утакмица (326) и највише победа (239) на клупи тима са Малог Калемегдана.

Ипак, није увек било лако. Прошао је тежак пут од терања са трибина и спремања смене, па до скандирања његовог имена са тих истих трибина и молби да остане на клупи...

"Када сам дошао, нормално да ми је било потребно време да препознам целу ситуацију. Године без резултата произвеле су страх код навијача, и није било лако то променити. Ипак, успели смо у томе али оно што је најчудније што су и поред постигнутих резултата неке ствари из тога старог периода остале. Наравно, прија ми чињеница да су навијачи задовољни са оним што смо направили ове године, али и у претходном периоду", истиче Радоњић.

Део присталица Звзеде и део јавности доживљава га као строго дефанзивно орјентисаног тренера, и спочитава му ригидност и некреативност у офанзиви, са чиме се он нимало не слаже.

"На то могу да гледам само са једним благим осмехом. Играти на овом нивоу на којем игра Звезда а не играти добро у оба правца није могуће, јер онда нема резултата. Одбрана јесте наша препознатљивост, али играти Евролигу и добијати противнике које смо ми добијали а не играти добро у нападу није реално, тако да су те опсервације прилично неутемељене", поручује популарни "Дејо".

Каже да воли да ради са младим играчима али не и да им попушта "јер постоје неке норме које морају да су испуњавају и које су исте за све".

Новине не чита, али сматра да је добро обавештен и да после четири године у клубу може да предвиди неке ствари. Додаје да му је драго што су његове конференције постале "досадне" и неатрактивне жутој штампи.

"Ја сам такав, размишљам како и говорим тамо. Фокусиран сам само на ствари које су кошаркашке и суштинске".

Иако су обавезе бројне и тренерски живот веома тежак и захтеван, Радоњић ужива у њему и открива да му у томе пуно помаже подршка супруге Милице и целе породице:

"Постоји раумевање, али постоји и велика љубав. Када има љубави, има и разумевања", каже Радоњић и открива да је једне године чак 102 дана провео ван куће радећи у репрезентативним селекцијама Црне Горе. Поручује да када сте тренер Црвене звезде не постоји нерадан дан какав постоји код неких других, "нормалних" занимања.

О новом формату Евролиге Радоњић каже да је добар и занимљив, али веома напоран за играче и тренере.

"Ми смо поред те нове лиге, играли још две (АБА и КЛС Суперлига), значи укупно три лиге. Све је то изискивало од нас да мислимо и водимо рачуна о сваком детаљу. Већ се види да постоји тенденција да се у наредном периоду проширију тимови и користи више играча. Ишли смо од дана до дана, постепено кроз сезону, долазили до сазнања и на основу тога правили планове, уз очекивану проблематику повреде играча. Ипак, мислим да смо на крају ипак све то добро урадили, успели све да издржимо и на крају дођемо до овакве сезоне", закључио је досадашњи, али вероватно и будући тренер Црвене звезде.