Баба (ма)сера

Кинези су последњих година открили туризам и путују на све стране, највише унутар саме Кине.

Свакодневно је на Тјенанмену на хиљаде Кинеза који се са више одушевљења и ентузијазма од странаца сликају испред споменика.

Исто важи и за остала важна места у Пекингу, Забрањени град, Летњу палату, Велики зид, чак и за Олимпијски комплекс, где сваки Кинез настоји да ступи ногом током игара.

Кинези много путују у Аустралију, а виђао сам и рекламе за Турску.

Али највише ме је занимало где иду увече, када желе да се опусте, јер ми је то једино било доступно, додуше ретко.

Као странац, притом и гост Олимпијских игара, углавном сам ишао тамо где иде виша средња класа, значи ни богати ни сиромашни и осећао сам се прилично као и у Београду (где идем на слична места).

Једно вече заломило се да са колегама одем у ноћни клуб, дискотеку тачније, Чајна Дол, то јест Кинеска лутка, познату по томе што је свако вече пуне спортисти који су тог дана завршили са учешћем на играма, успешно или не.

Клуб је на петом спрату зграде у близини "улице барова", популарне јер се налази у близини дипломатског кварта (дипломате у социјализму увек имају највише лове, и Кина тај став још увек није превазишла).

Чајна Дол је релативно велики, прима неколико стотина гостију и пиће се купује пре на флаше него на чаше.

Међу гомилом младих у олимпијској форми, жељних добре забаве након озбиљних напора и стреса, није тешко добро се провести, довољно је да само гледате.

Музика је уобичајена, техно са поп рефренима, прегласна, нарочито у нижим фреквенцијама, готово да је осећате на трбушњацима (лево уво, које сам окренуо најближем звучнику вибрирало ми је цео сутрашњи дан).

Још нешто ме је подсетило на Београд.

Колики год да је Пекинг, на ово место се на крају дана, тачније на почетку следећег, слију сви које познајете, углавном Београђани који су дошли на Олимпијаду.

Остаје се до осам ујутру (пуно је као да је пет, ко често излази зна о чему говорим) када особље пали сва светла и госте избацује у већ сасвим разбуђени град.

Ако одлучите овде да живите, Београд вам неће недостајати када су изласци у питању.

И као у Београду сутрадан обавезно сретнете некога коме се похвалите да сте ишли у Чајна Дол, а он вас пита да ли сте били у старом или новом.

Откуд знам, први ми је излазак, онај на петом спрату.

Ах, тај, то је стари. Нови је бољи, латино.

Наравно.

Али у Пекингу постоји и нешто чега у Београду нема.

Већ смо причали о томе да овде сви морају да буду запослени и да то понекада бива комично.

У тоалетима у кафићима то се манифестује тако што вам, када кренете да оперете руке један човек пружа сапун, други спрема пешкир, а трећи вас заскаче са леђа да вам масира рамена.

На то се већина београдских мушкараца тешко навикава.

Препознаћете нас јер бришемо руке о панталоне истрчавајући из тоалета, не часећи ни часа, препаднути од тога шта би тек могао да уради онај са пешкиром, када нам га тутне у руке.