"Србија ће бити поносна"-поручују олимпијци

Трудећи се да буду реални, али не скривајући своје снове, српски ватерполисти, одбојкаши у обе конкуренције, фудбалери, десеторо атлетичара, петоро стрелаца, деветоро пливача, троје веслача, два рвача, двојица бициклиста, један стонотенисер и петоро тенисера поручивали су током припремног периода и уочи почетка Игара да ће "све учинити" како би српска јавност била поносна на њихова достигнућа.

Најуспешнија српска спортисткиња у историји Олимпијских игара,Јасна Шекарић, поручила је да је "изузетно срећна и поносна" што јој је припала велика част да носи заставу Србије у свечаном дефилеу на церемонији отварања Игара и додала да би "било лепо да се успешан низ од пет олимпијских трофеја настави и у Пекингу".

Селектор ватерполо репрезентације Србије Дејан Удовичић у име генерације "плавих делфина", којима у ризници недостаје само олимпијско злато, тврди да су им амбиције "максималне", али и да је свестан конкуренције у којој ће о победнику "одлучивати нијансе", што мисле и представници одбојке и фудбала.

Чавић је у свакој прилици истицао да је сав рад у претходне две године подредио освајању олимпијске медаље и искрено одговарао да је то испуњење његовог "највећег сна", а да је такмичење у Пекингу "највећи изазов", а "жеље у складу са значајем такмичења" наводе и веслачи Никола Стојић, Горан Јагар и Ива Обрадовић.

Највећа узданица нашег атлетског тима, маратонка Оливера Јевтић, никада није крила да би јој медаља из Пекинга била врхунац изузетно успешне каријере, рвачи Кристијан Фрис и Давор Штефанек бориће се, како кажу, "до последњег атома снаге", а у земљу чији је национални спорт стони тенис Александар Каракашевић "не путује без наде у успех".

Српској јавности остаје да верује у обећања и могућности наших олимпијаца, навија за њих и нада се да ће после Пекинга заједно прославити успехе, како је истакао председник Србије Борис Тадић "мале земље по пространству, али велике по спортским достигнућима".