Aтланта 1996.

Упаливши Олимпијски пламен легендарни боксер Мохамед Али означио је почетак најзначајнијег планетарног спортског догађаја у седишту "Кока -Коле" у Атланти.

Југославију, чији је главни град Београд са Атином, Манчестером, Мелбурном и Торонтом био у конкуренцији за добијање организације Игара, представљало је 68 такмичара у 13 спортова.

Златну и бронзану медаљу освојила је стрелац Александра Ивошев, кошаркашима је припала сребрна, а одбојкашима бронзана медаља.

У историју олимпизма врхунским резултатима постигнутим и у Атланти уписао се амерички атлетичар Карл Луис, који је на крају величанствене олимпијске каријере освојио четврту узастопну златну медаљу у скоку у даљ и са укупно девет златних медаља изједначио се са Павом Нурмијем из Финске, Ларисом Латињином (ШСР) и Марком Шпицом (САД).

Турчин Наим Сулејманоглу постао је први дизач тегова са три освојена злата на играма за редом, Американац Мајкл Џонсон је победио у тркама на 200 ( уз светски рекорд) и 400 метара, а Канађанин Донован Бејли је поставио светски рекорд на 100 метра.

Ирској пливачици Мишел Смит припала су три златна и једно бронзано одличје, доведена у питање две године касније због допинг афере која, ипак, није узроковала њиховим одузимањем.

Освојивши олимпијски турнир Амерички тенисер Андре Агаси је постао први играч који је током каријере бар једном победио на сва четири грен слема и ОИ.

Да олимпијски дух може да буде изнад "овоземаљских проблема" доказ је златна медаља рвача из САД-а Курта Енгла, освојена упркос чињеници да је током борбе задобио фрактуру врата, а да се и губитници памте сведочи податак да је, до Атланте традиционало успешној спортској велесили Великој Британији, припала само једна златна медаља и то у веслању.

Иако су у такмичарском погледу 26. ОИ протекле без проблема остале су упамћене по трагедији у којој су након експлозије бомбе, 27. јула у "Парку олимпијске стогодишњице" , погинуле две особе, а још 112 људи је задобило теже или лакше повреде. МОК је одлучио да се Игре наставе, "Парк" је поново отворен 30. јула, а починилац овог злочина није ухваћен.

У сећању учесника Олимпијских игара у Атланти, које су у програм уврстиле софтбол, одбојку на песку и брдски бициклизам, остали су лоше организован транспорт и проблеми са информационим системом.

По први пут на Играма у Атланти примењен је принцип према којем је комплетна организација догађаја финансирана без помоћи државних или градских фондова, односно трошкови су покривани од продаје улазница, реклама и из приватних извора.

Такав начин финансирања организаторима је након "свођења рачуна" донео материјалну добит, али и замерке на рачун претеране комерцијализације Игара која није у складу са духом и идејама међународног олимпијског покрета.

Олимпијске игре у Атланти одржане су од 19. јула до 4. августа 1996. године уз учешће 10.318 спортиста (3.512 жена) из 197 земаља, који су се такмичили у 26 спортова. 

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, синхроно пливање, ватерполо) атлетика, бадминтон, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, софтбол, стони тенис, стреличарство, стрељаштво, тенис, фудбал, хокеј на трави и џудо.

Преглед освојених медаља:
1. САД  44 - 32 - 25 (златом, сребро, бронза)
2. Русија  26 - 21 - 16
3. Немачка 20 - 18 - 27
4. Кина  16 - 22 - 12
5. Француска  15 - 7 - 15
6. Италија  13 - 10 - 12
7. Аустралија  9 - 9 - 23
8. Куба  9 - 8 - 8
9. Украјина  9 - 2 - 12
10. Кореја  7 - 15 - 5
11. Пољска  7 - 5 - 5
12. Мађарска  7 - 4 - 10
13. Шпанија  5 - 6 - 6
14. Румунија  4 - 7 - 9
15. Холандија  4 - 5 - 10
16. Грчка  4 - 4 - 0
17. Чешка  4 - 3 - 4
18. Швајцарска  4 - 3 - 0
19. Данска  4 - 1 - 1
20. Турска  4 - 1 - 1
21. Канада  3 - 11 - 8
22. Бугарска  3 - 7 - 5
23. Јапан  3 - 6 - 5
24. Казахстан  3 - 4 - 4
25. Бразил  3 - 3 - 9
26. Нови Зеланд  3 - 2 - 1
27. Јужна Африка  3 - 1 - 1
28. Ирска  3 - 0 - 1
29. Шведска  2 - 4 - 2
30. Норвешка  2 - 2 - 3
31. Белгија  2 - 2 - 2
32. Нигерија 2 1 3
33. Северна Кореја  2 - 1 - 2
34. Алжир  2 - 0 - 1
35. Етиопија  2 - 0 - 1
36. Велика Британија  1 - 8 - 6
37. Белорусија  1 - 6 - 8
38. Кенија  1 - 4 - 3
39. Јамајка  1 - 3 - 2
40. Финска  1 - 2 - 1
41. Индонезија  1 - 1 - 2
42. Југославија  1 - 1 - 2
43. Иран  1 - 1 - 1
44. Словачка  1 - 1 - 1
45. Јерменија  1 - 1 - 0
46. Хрватска 1 - 1 - 0
47. Португалија  1 - 0 - 1
48. Тајланд  1 - 0 - 1
49. Бурунди  1 - 0 - 0
50. Костарика  1 - 0 - 0
51. Еквадор  1 - 0 - 0
52. Хонг Конг  1 - 0 - 0
53. Сирија  1 - 0 - 0
54. Аргентина  0 - 2 - 1
55. Намибија  0 - 2 - 0
56. Словенија  0 - 2 - 0
57. Аустрија  0 - 1 - 2
58. Малезија  0 - 1 - 1
59. Молдавија  0 - 1 - 1
60. Узбекистан  0 - 1 - 1
61. Азербејџан  0 - 1 - 0
62. Бахами  0 - 1 - 0
63. Кинески Тајпех  0 - 1 - 0
64. Летонија  0 - 1 - 0
65. Филипини  0 - 1 - 0
66. Тонга  0 - 1 - 0
67. Замбија  0 - 1 - 0
68. Грузија  0 - 0 - 2
69. Мароко  0 - 0 - 2
70. Тринидад и Тобаго  0 - 0 - 2
71. Индија  0 - 0 - 1
72. Израел  0 - 0 - 1
73. Литванија  0 - 0 - 1
74. Мексико  0 - 0 - 1
75. Монголија  0 - 0 - 1
76. Мозамбик  0 - 0 - 1
77. Порторико  0 - 0 - 1
78. Тунис  0 - 0 - 1
79. Уганда  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Украјине, Казахстана, Белорусије, Словачке, Јерменије, Бурундија, Еквадора, Хонг Конга, Молдавије, Узбекистана, Азарбејџана, Тонге, Грузије и Мозамбика.