Барселона 1992.

Шпански краљ Хуан Карлос Први прогласио је ОИ отвореним након што је олимпијски пламен упалио паралимпијац у стреличарству Антонио Ребољо на спектакуларној церемонији улепшаној великим хитом "Барселона", коју је посебно за ту прилику написао, и са Монсерат Кабаље отпевао Фреди Меркјури.

Почетак највеће планетарне спортске смотре остао је упамћен и по податку да је пламен пренешен стрелом до велике бакље на стадиону, али је накнадним прегледом телевизијског снимка утврђено да је стрела коју је испалио Ребољо промашила циљ, а ватра је упаљена резервним механизмом.

Током игара у једном од главних европских економских центара, који је организацију добио у трци са протвкандидатима Амстердамом, Београдом, Бирмингемом, Бризбејном и Паризом, олимпијска одличја освојиле су 64 земље.

Након такмичења у Минхену 1972. године ово су биле прве ОИ на којима су учествовале све чланице Међународног олимпијског покрета, односно ниједна држава их, коначно, није бојкотовала.

Прибалтичке земље Литванија, Летонија и Естонија имале су самосталне екипе први пут после Другог светског рата, спортисти из Јужне Африке, због апартхејда, после 32 година поново су били у олимпијском покрету, а први пут су самостално наступиле и бивше републике из Југославије - Словенија и Хрватска.

Југославија је учествовала са 52 такмичара у индивидуалним спортовима, с обзиром да због санкција Уједињених нација није био дозвољен наступ екипама. Освојене су три медаље под олимпијском заставом и називом "Независни олимпијски учесници" (ИОП) који су користили и спортисти Македоније и Босне и Херцеговине, чији олимпијски комитети још нису били примљени у МОК.

Све три југословенске медаље су освојили стрелци - Јасна Шекарић сребро у дисциплини ваздушни пиштољ, Аранка Биндер бронзу (ваздушна пушка) као и Стеван Плетикосић у олимпијском мечу.

Први херој на играма био је гимнастичар ЗНД, Белорус Виталиј Шчербо, који је освојио шест златних медаља - пет у појединачној и једну у екипној конкуренцији, од којих четири у једном дану.

Руски спортисти су били непикосновени у пливању слободним стилом - Александар Попов и Јевгениј Садовиј су освојили по два појединачна злата, а Садовиј још једно у штафети, док се од пливачица са три златне медаље у историју Олимпијских игара уписала Мађарица Кристина Ергесеги.

Због младости и златне медаље у скоковима у воду посебно место припада кинескињи Фу Мингси која је 1992. имала непуних 14 година, а победом у трци на 10.000 метара Етиопљанка Дерарте Тулу је постала прва црна Африканка која се домогла најсјније олимпијске медаље.

Прекретницу у кошаркашкој олимпијској традицији унела је дозвола наступа професионалним играчима која је резултирала формирањем најјаче екипе САД, познате као "Тим снова". Предвођени Мајклом Џорданом, Меџиком Џонсоном и Леријем Бирдом нису имали озбиљнијег противника на турниру и "злато" из Барселоне било им је лако доступно.

На 25. Олимпијским играма у Барселони од 25. јула до 9. августа 1992. године 9.356 такмичара (2.704 жене) из 169 земаља борило се за трофеје у 28 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, синхроно пливање, ватерполо) атлетика, бадминтон, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, пелота, ринк хокеј, рвање, рукомет, стони тенис, стреличарство, стрељаштво, теквондо, тенис, фудбал, хокеј на трави,џудо.

Преглед освојених медаља:
1. Заједница независних држава 45 - 38 - 29 (злато, сребро, бронза)
2. САД  37 - 34 - 37
3. Немачка  33 - 21 - 28
4. Кина  16 - 22 - 16
5. Куба  14 - 6 - 11
6. Шпанија  13 - 7 - 2
7. Кореја  12 - 5 - 12
8. Мађарска  11 - 12 - 7
9. Француска  8 - 5 - 16
10. Аустралија  7 - 9 - 11
11.Канада  7 - 4 - 7
12. Италија  6 - 5 - 8
13. Велика Британија  5 - 3 - 12
14. Румунија  4 - 6 - 8
15. Чехославацка  4 - 2 - 1
16. Северна Кореја  4 - 0 - 5
17. Јапан  3 - 8 - 11
18. Бугарска  3 - 7 - 6
19. Пољска  3 - 6 - 10
20. Холандија  2 - 6 - 7
21. Кенија  2 - 4 - 2
22. Норвешка  2 - 4 - 1
23. Турска  2 - 2 - 2
24. Индонезија  2 - 2 - 1
25. Бразил  2 - 1 - 0
26. Грчка  2 - 0 - 0
27. Шведска  1 - 7 - 4
28. Нови Зеланд  1 - 4 - 5
29. Финска  1 - 2 - 2
30. Данска  1 - 1 - 4
31. Мароко  1 - 1 - 1
32. Ирска  1 - 1 - 0
33. Етиопија  1 - 0 - 2
34. Алжир  1 - 0 - 1
35. Естонија  1 - 0 - 1
36. Литванија  1 - 0 -1
37. Швајцарска  1 - 0 - 0
38. Јамајка  0 - 3 - 1
39. Нигерија  0 - 3 - 1
40. Летонија  0 - 2 - 1
41. Аустрија  0 - 2 - 0
42. Намибија  0 - 2 - 0
43. Јужна Африка  0 - 2 - 0
44. Белгија  0 - 1 - 2
45. Југославија  0 - 1 - 2
46. Хрватска  0 - 1 - 2
47. Иран  0 - 1 - 2
48. Израел  0 - 1 - 1
49. Кинески Тајпех  0 - 1 - 0
50. Мексико  0 - 1 - 0
51. Перу  0 - 1 - 0
52. Монголија  0 - 0 - 2
53. Словенија  0 - 0 - 2
54. Аргентина  0 - 0 - 1
55. Бахами  0 - 0 - 1
56. Колумбија  0 - 0 - 1
57. Гана  0 - 0 - 1
58. Малезија  0 - 0 - 1
59. Пакистан  0 - 0 - 1
60. Филипини  0 - 0 - 1
61. Порторико  0 - 0 - 1
62. Катар  0 - 0 - 1
63. Суринам  0 - 0 - 1
64. Тајланд  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Литваније, Намибије, Хрватске, Израела, Словеније, Малезије, Катара и ЗНД - Заједнице Независних Држава, односно бившег СССР без балтичких република.