Сеул 1988.

Северна Кореја је бојкотовала сеулске игре због чињенице да Јужна Кореја није пристала да поделе организацију, Куба је следила њихов пример оставши усамљена међу комунистичким земљама, тако да је, уз изостанак Етиопије и Никарагве, бојкот остао мањег обима и није утицао на квалитет такмичења у 25 спортова, односно 237 дисциплина.

Очекивања да ће се померити резултатске границе обистинила су се, но не без скандала, од којих је највећи изазвао победник у трци на 100 метара уз светски рекорд, канадски атлетичар Бен Џонсон. Наиме, накнадно је у једној од највећих допинг афера у историји олимпијског покрета утврђено да је користио недозвољена средства, медаља и рекорд су му одузети, а победа је припала Американцу Карлу Луису.

Југославију је представљало 155 спортиста у 17 спортова и са 12 медаља (три златне, четири сребрне и пет бронзаних) припало јој је 16. место међу земљама освајачима олимпијских одличја.

Златне медаље освојили су стрелци Јасна Шекарић (ваздушни пиштољ) и Горан Максимовић (ваздушна пушка ) и ватерполисти, "сребра" су припала кошаркашима и кошаркашицама, рвачу Шабану Трстени (слободним стилом) и мушком стонотениском дублу Илија Лупулеску/ Зоран Приморац, а "бронзе" рукометашима, боксеру Дамиру Шкару у полутешкој категорији, веслачком двојцу Садик Мујкић/Бојан Прешерн, женском стонотениском дублу Гордана Перкучин/ Јасна Фазлић и Јасни Шекарић у дисциплини спортски пиштољ.

Најбољи спортисти планете рушили су и у Сеулу рекорде и померали спортске и границе издржљивости, а најуспешнија међу њима са шест златних медаља била је пливачица из Источне Немачке Кристин Ото.

Тик уз њу био је Американац Мат Бјонди са пет златних медаља у пливању, док је његова сународница Џенет Еванс успела да "доплива" до три најсјајнија одличја.

Када се своде рачуни са пливачких надметања у Сеулу не може се заобићи ни Ентони Нести из Суринама, који је победивши на 100 метара делфин стилом постао први црнац коме је припало олимпијско злато.

Дешавања на атлетској стази, али и ван ње, обележила је врхунским резултатима и ексцентричним изгледом Американка Флоранс Грифит-Џојнер освојивши три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама, уз светски рекорд у трци на 200 метара.

Традиционално успешни гиманастичари из СССР-а ни овога пута нису остали без олимпијских трофеја, за шта се потрудио четвороструки победник Владимир Артемов, а изванредна је била и такмичарка из Румуније Данијела Силивас којој су припала три одличја.

На специфичан начин у историју олимпизма ушла је и Криста Ротенбургер из Источне Немачке, јединој којој је успело да се упише на листу освајача медаља и на зимским и на летњим ОИ и то у истој години.

Ротенбург је у Сеулу била другопласирана у бициклизму, док је у Калгарију забележила победу у брзом клизању, а пошто се летње и зимске Олимпијске игре не одржавају од тада у истој години њено достигнуће остаће јединствено.

Сваки "Фестивал пролећа људског ума", како је Игре назвао њихов "отац" Пјер де Кубертен, не остане упамћен само по такмичарском аспекту, већ и по судбинама неких од актера планетарне смотре спорта које доступне јавности постану некада и много касније.

У Сеулу је амерички скакач у воду Грег Луганис одбранио титуле са Игара у Лос Анђелесу (торањ и даска), али је веће интересовање јавности изазвао после неуспешног скока када је главом ударио у одскочну даску, оставивши на њој и у базену крвави траг.

Његова повреда није била теже природе, но изазвала је "буру" неколико година касније када је Луганис јавно објавио да је био заражен вирусом ХИВ-а и за време Игара у Јужној Кореји.

Да страху спортиста који су у том дану били Луганисови противници у базену није било места, доказали су током каснијих истраживања научници, утврдивши да вирус ХИВ-а не може да "преживи" ни у ваздуху, ни у води.

Ова "олимпијска епизода", као и читав Луганисов живот, били су и инспирација за филм "Скок живота", који је по сценарију Анана Хајнса 1997. режирао Ствен Хилијард Стерн, а чија је основа био роман аутора Луганиса и Ерика Маркуса.

Лепшу страну живота витешким понашањем демонстрирао је канадску једриличар Лоренс Лемју, који је шансу да освоји медаљу "заменио" хуманим делом.

Прекинувши трку у тренутку док је био на другој позицији да би указао помоћ једном повређеном такмичару, Лемју је завршио на 22. месту али је примио посебну награду за понашање у духу најсветлијих олимпијских идеја.

Напуштајући круте аматерске принципе МОК је после 64 године у програм Игара у Сеулу вратио тенис и дозволио учешће професионалним играчима. Спортској јавности била је то још једна потврда спремности и жеље представника најзначајнијег спортског покрета да, пратећи и не реметећи диктате традиције, новим идејама освежавају и оснажују олимпизам.

Олимпијске игре у Сеулу одржане су од 17. септембра до 2. октобра 1988. године и на њима је учествовало 8.391 спортиста (2.194 жене) из 159 држава. Такмичења су одржана у 25 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у води, ватерполо, синхроно пливање), атлетика, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, стони тенис, стреличарство, стрељаштво, теквондо, тенис, фудбал, хокеј на трави, џудо.

Преглед освојених медаља:
1. СССР  55 - 31 - 46 (злато, сребро, бронза)
2. Источна Немачка  37 - 35 - 30
3. САД  36 - 31 - 27
4. Кореја  12 - 10 - 11
5. Западна Немачка  11 - 14 - 15
6. Мађарска  11 - 6 - 6
7. Бугарска  10 - 12 - 13
8. Румунија  7 - 11 - 6
9. Француска  6 - 4 - 6
10. Италија  6 - 4 - 4
11. Кина  5 - 11 - 12
12. Велика Британија  5 - 10 - 9
13. Кенија  5 - 2 - 2
14. Јапан  4 - 3 - 7
15. Аустралија  3 - 6 - 5
16. Југославија  3 - 4 - 5
17. Чехославачка  3 - 3 - 2
18. Нови Зеланд  3 - 2 - 8
19.Канада  3 - 2 - 5
20. Пољска  2 - 5 - 9
21. Норвешка  2 - 3 - 0
22. Холандија  2 - 2 - 5
23. Данска  2 - 1 - 1
24. Бразил  1 - 2 - 3
25. Финска  1 - 1 - 2
26. Шпанија  1 - 1 - 2
27. Турска  1 - 1 - 0
28. Мароко  1 - 0 - 2
29. Аустрија  1 - 0 - 0
30. Португалија  1 - 0 - 0
31. Суринам 1 - 0 - 0
32. Шведска  0 - 4 - 7
33. Швајцарска  0 - 2 - 2
34. Јамајка  0 - 2 - 0
35. Аргентина  0 - 1 - 1
36. Чиле  0 - 1 - 0
37. Костарика  0 - 1 - 0
38. Индонезија  0 - 1 - 0
39. Иран  0 - 1 - 0
40. Холандски Антили  0 - 1 - 0
41. Перу  0 - 1 - 0
42. Сенегал  0 - 1 - 0
43. Девичанска Острва  0 - 1 - 0
44. Белгија  0 - 0 - 2
45. Мексико  0 - 0 - 2
46. Колумбија  0 - 0 - 1
47. Џибути  0 - 0 - 1
48. Грчка  0 - 0 - 1
49. Монголија  0 - 0 - 1
50. Пакистан  0 - 0 - 1
51. Филипини  0 - 0 - 1
52. Тајланд  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Суринама, Костарике, Индонезије, Холандских Антила, Сенегала, Девичанских Острва и Џибутија