Лос Анђелес 1984.

Због бојкота ОИ у Москви 1980, СССР се реванширао Американцима, образложивши одлуку о неучествовању "безбедносним разлозима". Бојкоту се придружило још 18 земаља Источног блока, односно све државе осим Румуније, одржавши током јула и августа на својим територијама "Игре пријатељства".

За 140 југословенских такмичара који су наступили у 16 спортова биле су то, судећи према рекордних 18 медаља, најуспешније Олимпијске игре које су окончали као девети у генералном пласману.

Са златним одличјима из Лос Анђелеса вратили су се наши ватерполисти , рукометаши, рукометашице, рвачи Шабан Трстена (слободно)) и Владо Лисјак (грчко-римски), кануисти Матија Љубек и Мирко Нишовић (кану 500 м) и боксер Антон Јосиповић (лакотешка).

Сребрне медаље освојили су боксер Реџеп Реџеповски (мува категорија), Милан Јанић (кајак 1.000 метара), рвач Рефик Мемишевић (грчко-римски) и Љубек/Нишовић (кану 1.000 м), док су "бронзе" украсиле фудбалере, кошаркаше, боксере Мирка Пузовића (лака) и Азиза Салихуа (супертешка), рваче Јожеф Тертеија (грчко-римски) и Шабана Сеидија (слободно) и веслаче у дубл скулу Милорада Станулова и Зорана Панчића.

Бојкот 23. Игара није имао само лошу страну одсликану, између осталог, и податком да од 100 најбољих дизача тегова на свету у Лос Анђелесу није наступило њих 94, већ и "корисну" за поједине спортисте који су ситуацију "искористили" да се домогну олимпијских титула.

Међу "профитерима" била је Американка Мери Лу Ретон која је постала прва гинмастичарка ван Источне Европе - освајач злата у вишебоју.

Троструки првак света са првог светског првенства, одржаног у Хелсинкију годину дана пре Игра у Лос Анђелесу, амерички атлетичар Карл Луис постао је четвороструки олимпијски шампион, освојивши златне медаље у тркама на 110, 200, 4x100 метара и скоку у даљ.

Такмичећи се 13 пута у осам дана на стадиону "Колосеум" најуспешнији учесник 23. Игара, Луис, поновио је подвиг Џесија Овенса са из Берлина 1936. тријумфујући у истим дисциплинама, а остаће забележен и податак да је у финалу трке на 100 метра, коју је истрчао за 9,92 секунде, остварио до тада највећу предност над другопласираним Британцем Линфордом Кристијем од пет стотинки, или готово два и по метра.

Луисови резултати још су значајнији ако се има у виду чињеница да су скандали са коришћењем недозвољиних средстава у "краљици спортова" били све чесћи, а само у Лос Анђелесу на допинг тесту "пало" је 11 атлетичара.

Витешку страну спорта демонстрирао је и веслач из Велике Британије Стив Редгрејв освојивши своје прво златно олимпијско одличје управо у Лос Анђелесу, да би до краја каријере успео још пет пута да досегне олимпијски трон.

Атлетичарка Навал ел Мутавакил из Марока постала је прва Африканка олимпијска шампионка, прва спортисткиња из исламских земаља која је освојила олимпијску медаљу и прва Мароканка олимпијска победница.

Новост у програму Игара били су синхроно пливање и ритмичка гимнасика, после 1924. тенис је био демонстрациони спорт, а жене су се први пут такмичиле у маратону и бициклизму (друмска вожња). Прве победнице су Американке Џоан Беноа Самујелсон (маратон) и Кони Карпентер- Фини (бициклизам).

Економски стручњаци који прате феномен Олимпијских игара тврде да је Лос Анђелес 1984. прекретница у којој се та спортска манифестација претворила у "озбиљну и прецизну машинерију новца" која је те године, први пут после њеног десетог издања, такође, у ЛА донела рекордних 230 милиона долара профита.

Олимпијске игре су по други пут у историји модерног олимпизма одржане у Лос Анђелесу од 28. јула до 12. августа 1984. године, уз учешће 6.829 спортиста (1.566 жена), који су се такмичили у 23 спорта.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо, синхроно пливање), атлетика, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, стреличарство, стрељаштво, тенис, фудбал, хокеј, џудо.

Преглед освојених медаља:
1. САД  83 - 61 - 30 (злато, сребро, бронза)
2. Румунија  20 - 16 - 17
3. Западна Немачка  17 - 19 - 23
4. Кина  15 - 8 - 9
5. Италија  14 - 6 - 12
6.Канада  10 - 18 - 16
7. Јапан  10 - 8 - 14
8. Нови Зеланд  8 - 1 - 2
9. Југославија  7 - 4 - 7
10. Кореја  6 - 6 - 7
11. Велика Британија  5 - 11 - 21
12. Француска  5 - 7 - 16
13. Холандија  5 - 2 - 6
14. Аустралија  4 - 8 - 12
15. Финска  4 - 2 - 6
16. Шведска  2 - 11 - 6
17. Мексико  2 - 3 - 1
18. Мароко  2 - 0 - 0
19. Бразил  1 - 5 - 2
20. Шпанија  1 - 2 - 2
21. Белгија  1 - 1 - 2
22. Аустрија  1 - 1 - 1
23. Кенија  1 - 0 - 2
24. Португалија  1 - 0 - 2
25. Пакистан  1 - 0 - 0
26. Швајцарска  0 - 4 - 4
27. Данска  0 - 3 - 3
28. Јамајка  0 - 1 - 2
29. Норвешка  0 - 1 - 2
30. Грчка  0 - 1 - 1
31. Нигерија  0 - 1 - 1
32. Порторико  0 - 1 - 1
33. Колумбија  0 - 1 - 0
34. Обала Слоноваче  0 - 1 - 0
35. Египат  0 - 1 - 0
36. Ирска  0 - 1 - 0
37. Перу  0 - 1 - 0
38. Сирија  0 - 1 - 0
39. Тајланд  0 - 1 - 0
40. Турска  0 - 0 - 3
41. Венецуела  0 - 0 - 3
42. Алжир  0 - 0 - 2
43. Камерун  0 - 0 - 1
44. Кинески Тајпех  0 - 0 - 1
45. Дом. Република  0 - 0 - 1
46. Исланд  0 - 0 - 1
47. Замбија  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Кине, Обале Слоноваче, Сирије, Алжира, Доминииканске Републике и Замбије.