Мексико Сити 1968.

На, до тада незабележеној надморској висини од 2.277 метара, такмичило се 5.516 олимпијаца у 20 спортова.

Специфични услови омогућили су обарање великог броја олимпијских рекорда, од којих је највреднији био светски рекорд у скоку у даљ америчког атлетичара Боба Бимона - 8,90 метара.

Фанстастични Бимонов скок је остао један од најупечатљивијих тренутака у спортском 20. веку, а у сећању тадашње светске јавности остаће забележен и податак да су судије мерећи његову даљину морале да потраже додатни метар!

Рекорд је био на снази све до Светског првенства у Токију 1991. године када је Бимона надмашио његов земљак Мајкл Пауел скочивши 8.95 метара, али је Бимонов скок још важећи олимпијски рекорд.

Демонстрациони спортови који су се нашли на програму на предлог домаћина Игара били су пелота и тенис, који је тек 1988. у Сеулу стекао статус олимпијског спорта.

У југословенском олимпијском тиму било је 69 такмичара који су током надметања у 11 спортова освојили осам медаља - три златне, три сребрне и две бронзане.

Олимпијски победници постали су наши ватерполисти, гимнастичар Мирослав Церар у дисциплини коњ са хватаљкама и пливачица Ђурђа Бједов у трци на 100 метара прсним стилом. Са сребрним медаљама у Југославију су се вратили рвач Стеван Хорват (грчко-римски стил), Бједов (200 м прсно) и кошаркаши, а са бронзаним, рвач Бранислав Симић (грчко-римски стил) и боксер Звонко Вујин који је био трећи у лакој категорији.

Игре у Мексико Ситију остаће у историји олимпијског покрета забележене по више врхунских остварења и рекорда. Највише медаља освојила је чехословачка гимнастичарка Вера Чаславска (четири златне и две сребрне), а атлетска такмичења, поред Бимона, обележио је и његов земљак Ал Ертер коме је пошло за руком да оствари четврту узастопну победу у бацању диска.

Амерички спринтери Џим Хајнес и Ли Еванс су оборили рекорде на 100, односно 400 метара, с временима која су дуго година остала ненадмашена. Дик Фозбери је освојио злато у скоку у вис, представивши нови стил скока који је од тада познат као "фозбери-флоп" техника коју су скакачи широм света одмах прихватили и данас скачу окренути леђима летвици.

Деби Мајер из САД доминирала је пливалиштем 19. Игара са три златне мадаље освојене на 200, 400 и 800 метара слободним стилом, а да се не памте само победници доказ је Џон Стефан Аквари из Танзаније који је маратонску трку, иако последњи, ипак завршио успркос ишчашењу колена.

На Олимпијским играма у Мексико Ситију први пут је је уведена допинг контрола, на којој је "пао" и први спортиста у историји олимпизма - Швеђанин Ханс Гунар Лиљенвол за кога је утврђено да је користио алкохол за време такмчења у модерном петобоју.

Понашење противно идејама и духу олимпијског покрета приказали су актери политичког инцидента, амерички црни спринтери Томи Смит и Џон Карлос - освајачи златне и бронзане медаље у трци на 200 метара. Наиме, током церемоније доделе медаља подигли су по једну руку стиснутих шака на којима је била црна рукавица - симбол отпора црначке мањине у САД.

Представници МОК били су запрепашћени њиховим гестом, али су брзо реаговали и обојици атлетичара доживотно забранили наступ на планетарној смотри спорта.

Поред тог инцидената, остало је забележено да је девет дана пре почетка Игара на тргу "Три културе" у Мексико Ситију дошло до оружаног сукоба војске и студената у којем је погинуло 260 људи, а више стотина рањено. Међу погинулима била је и аргентинска новинарка Марија Фручели која је трабало да извештава са Олимпијских игра.

Олимпијске игре у Мексико Ситију 1968. године трајале су од 12. до 27. октобра уз учешће 5.516 такмичара (781 жена) у 20 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави. Демонстрациони спортови: пелота и тенис.

Преглед освојених медаља:
1. САД  45 - 28 - 34 (злато, сребро, бронза)
2. СССР  29 - 32 - 30
3. Јапан  11 - 7 - 7
4. Мађарска  10 - 10 - 12
5. Источна Немачка  9 - 9 - 7
6. Француска  7 - 3 - 5
7. Чехославачка  7 - 2 - 4
8. Западна Немачка  5 - 11 - 10
9. Аустралија  5 - 7 - 5
10. Велика Британија  5 - 5 - 3
11. Пољска  5 - 2 - 11
12. Румунија  4 - 6 - 5
13. Италија  3 - 4 - 9
14. Кенија  3 - 4 - 2
15. Мексико  3 - 3 - 3
16. Југославија  3 - 3 - 2
17. Холандија  3 - 3 - 1
18. Бугарска  2 - 4 - 3
19. Иран  2 - 1 - 2
20. Шведска  2 - 1 - 1
21. Турска  2 - 0 - 0
22. Данска  1 - 4 - 3
23.Канада  1 - 3 - 1
24. Финска  1 - 2 - 1
25. Етиопија  1 - 1 - 0
26. Норвешка  1 - 1 - 0
27. Нови Зеланд  1 - 0 - 2
28. Тунис  1 - 0 - 1
29. Пакистан  1 - 0 - 0
30. Венецуела  1 - 0 - 0
31. Куба  0 - 4 - 0
32. Аустрија  0 - 2 - 2
33. Швајцарска  0 - 1 - 4
34. Монголија  0 - 1 - 3
35. Бразил  0 - 1 - 2
36. Белгија  0 - 1 - 1
37. Кореја  0 - 1 - 1
38. Уганда  0 - 1 - 1
39. Камерун  0 - 1 - 0
40. Јамајка  0 - 1 - 0
41. Аргентина  0 - 0 - 2
42. Кинески Тајпех  0 - 0 - 1
43. Грчка  0 - 0 - 1
44. Индија  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Источне Немачке, Монголије, Уганде и Камеруна.