Мелбурн 1956.

Челници МОК-а нису, међутим, рачунали на бројне проблеме са којима се суочавао организатор, па је мало недостајало да те Игре буду одузете Аустралији и додељена Риму, који је већ победио у кампањи за домаћина 17. Олимпијских игара.

Због ригорозних заштитних правила, такмичења у коњичком спорту одржана су у Стокхолму, па су 16. Игре једине које су одржане на два континента. С обзиром да Влада Аустралије није пристала да промени правило о шестомесечном карантину за животиње, Стокхолм је 10. јуна, пет и по месеци пре свечаног отварања, организовао такмичења у коњичком спорту.

Организатори су, осим на бројне финансијске и законске препреке, наишли и на политичке проблеме, па је чак осам земља одлучило да бојкотује Игре у Мелбурну.

Кинески проблеми са Тајваном, криза у Сецу, совјетска окупација Мађарске, али и велика географска удаљеност Аустралије, "окрњили" су број учесника такмичења, па је на Играма у Мелбурну наступило скоро 1.600 спортиста мање него у Хелсинкију четири године раније.

На 16. Играма први пут су се, међутим, појавили спортисти из Источне Немачке, који нису наступили независно, већ у тиму са колегама из Западне Немачке.

Херој хелиншких Игара, совјетски гимнастичар Виктор Чукарин, у Аустралији је освојио пет нових медаља - три златне, једну сребрну и једну бронзану. Посе тог новог великог успеха Чукарин је постао први спортиста у СССР-у који је добио Орден Лењина.

Сјајну гимнастичку каријеру у Мелбурну је почела Лариса Латињина, најуспешнија олимпијка свих времена. Својих првих шест, од укупно 18 олимпијских медаља, Латињина је освојила у незаборавном надметању са мађарском репрезентативком Агнез Келети.

Мађарска такмичарка, олимпијска шампионка из Хелсинкија која је по завршетку Игара остала у Аустралији и затражила политички азил, у ризницу медаља ставила је четири златне и две сребрне медаље, док се Латињина окитила са четири златна, једним сребрним и једним бронзаним одличјем.

Узбудљива такмичења сјајних асова дешавала су се и у атлетици. Американац Боби Џо Мороу и Аустралијанка Бети Катберт победили су у тркама на 100, 200 метара и штафети 4x100.

Совјетски атлетичар Владимир Куц на трону олимпијског шампиона у тркама на 5.000 и 10.000 метара заменио је легендарног Чехословака Емила Затопека, који је у маратону, у коме је такође бранио златну медаљу из Хелсинкија, заузео тек шесто место.

Домаћи такмичари доминирали су у пливању. Аустралијанци су победили у осам од 13 дисциплина, а титуле олимпијског шампиона освојили су у свим тркама слободним стилом.

Најуспешнији пливач био је Аустралијанац шкотског порекла Мареј Роуз, освјач три златне медаљу у тркама на 400 и 1.500 метара слободно и штафети 4x200 истим стилом.

Такмичења у екипним спортовима обележили су доминација селекције САД у кошарци и сукоб мађарских и совјетских репрезентативаца у ватерполу.

Кошаркаши САД у осам утакмица надиграли су све противнике, постигавши чак 418 поена више од њих. Екипа коју је предводио легендарни Бил Расел, касније освјач 11 титула првака НБА, била је доминантнија чак и од чувеног Дрим тима, који је наступио у Барселони 1992. године.

Ватерполо такмичења протекла се у знаку нове победе Мађара и њиховог сукоба се репрезентативцима СССР-а. Њихов меч, због грубе игре совјетских ватерполиста, био је чак прекинут, а неколико Мађара базен је напустило окрвављене главе.

Југославију је у Мелбурну представљао 41 такмичар у осам спортова. Као и у Хелсинкију, четири године раније, освојене су три медаље, овога пута све три сребрне.

У најтежој атлетској дисциплини, маратону, Фрањо Михалић је освојио сребрну медаљу, док су на грудима фудбалера и ватерполиста поново засијала сребрна одличја.

На путу до златне медаље од ватерполиста су поново били бржи Мађари (2:1), док је наша фудбалска репрезентација у финалу поражена од селекције СССР-а (0:1), коју је предводио легендарни голман Лав Јашин.

На 16. Олимпијским играма у Мелбурну од 22. новембра до 8. децембра 1956. године у 17 спортова наступило је 3.314 такмичара (376 жена) из 72 земље.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави.

Преглед освојених медаља:
1. СССР  37 - 29 - 32 (злато, сребро, бронза)
2. САД  32 - 25 - 17
3. Аустралија  13 - 8 - 14
4. Мађарска  9 - 10 - 7
5. Италија  8 - 8 - 9
6. Шведска  8 - 5 - 6
7. Уједињени тим Немачке  6 - 13 - 7
8. Велика Британија  6 - 7 - 11
9. Румунија  5 - 3 - 5
10. Јапан  4 - 10 - 5
11. Француска  4 - 4 - 6
12. Турска  3 - 2 - 2
13. Финска  3 - 1 - 11
14. Иран  2 - 2 - 1
15. Канада  2 - 1 - 3
16. Нови Зеланд  2 - 0 - 0
17. Пољска  1 - 4 - 4
18. Чехославачка  1 - 4 - 1
19. Бугарска 1 - 3 - 1
20. Данска 1 - 2 - 1
21. Ирска 1 - 1 - 3
22. Норвешка 1 - 0 - 2
23. Мексико 1 - 0 - 1
24. Бразил  1 - 0 - 0
25. Индија  1 - 0 - 0
26. Југославија  0 - 3 - 0
27. Чиле  0 - 2 - 2
28. Белгија  0 - 2 - 0
29. Аргентина  0 - 1 - 1
30. Кореја  0 - 1 - 1
31. Исланд  0 - 1 - 0
32. Пакистан  0 - 1 - 0
33. Јужна Африка  0 - 0 - 4
34. Аустрија  0 - 0 - 2
35. Бахами  0 - 0 - 1
36. Грчка  0 - 0 - 1
37. Швајцарска  0 - 0 - 1
38. Уругвај  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари Исланда, Пакистана и Бахама.