Хелсинки 1952.

Совјетски такмичари су на олимпијском дебију имали изузетно запажен наступ и скоро равноправно парирали до тада неприкосновеним такмичарима из САД. Надметања спортиста те две земље обележиће све следеће Игре, а њихово ривалство прерасло је у хладни рат на спортском пољу, који је кулминирао бојкотом ОИ у Москви 1980. и Лос Анђелесу 1984.

Спортисти из СССР-а, као и из осталих земаља Варшавског блока, нису били смештени у Олимпијском селу већ у студентским домовима, а надметања на борилиштима претворена су у "рат" између комуниста и капиталиста.

На Играма у Хелсинкију учествовали су и такмичари из Западне Немачке, који су пропустили Игре у Лондону, док су спортисти из Источне Немачке одбили позив МОК-а.

Олимпијску бакљу на свечаном отварању манифестације упалили су највећи фински атлетичари свих времена Паво Нурми и Ханес Колемаинен, освајачи укупно 17 олимпијских медаља, од чега 13 златних. Организатори Игара на тај начин су рехабилитовали најтрофејнијег атлетског олимпијца свих времена Нурмија, коме је због кршења правила о аматеризму био забрањен наступ у Лос Анђелесу 1932.

Такмичења у Хелсинкију обележио је изузетан наступ совјетског гимнастичког тима. Представници СССР освојили су, чак, 22 медаље, док су гимнастичари свих осталих земаља поделили преосталих 25.

Совјетски гимнастичар Виктор Чукарин освојио је четири златне и две сребрне медаље и са тим скором био најуспешнији такмичар 15. Игара.

Атлетска надметања обележио је славни чехословачки дугопругаш Емил Затопек. Освајањем златних одличја на 5.000, 10.000 метара и у маратону, за који се пријавио у последњем тренутку, Затопек је направио подвиг који нико до сада није поновио.

Најмлађи атлетски олимпијски шампион Роберт Матијас, који је у Лондону победио у десетобоју са 17 година и девет месеци, постао је први атлетичар који је одбранио шампионски трофеј у тој дисциплини.

Женска мађарска репрезентација доминирала је у пливању. Мађарице су освојиле четири титуле олимпијских шампионки, а њихов апсолитни успех спречила је Џоан Харисон из Јужне Африке.

Фантастичан наступ мађарских спортиста, који су заузели треће место у укупном пласману, зачинили су чланови фудбалског тима. Чувена мађарска коњица, којом је командовао легендарни ас Ференц Пушкаш, редом је рушила све противнике и на путу до златне медаље победила свих пет противника са укупном гол разликом 20:2. Најтврђи отпор сјајном мађарском тиму пружила је у финалом мечу репрезентација Југославије.

На Играма у Хелсинкију Југославију је представљало 96 такмичара у 11 спортова. Након два сребра у Лондону, југословенски спортисти су у Хелсинкију освојили три медаље, једну златну и две сребрне.

Прво злато за Југославију после Другог светског рата освојио је четврац без кормилара у веслању. Дује Боначић, Велимир Валента, Мате Тројановић и Петар Шегвић у финалу су надмашили све противнике и чак за три секунде били бржи од другопласиране посаде из Француске.

Сребрне медаље освојене су у екипним такмичењима. Ватерполисти су такмичење завршили без пораза, али су морали да се задовоље титулом вицешампиона, пошто су победници турнира Мађари имали бољу гол разлику.

Сјајан наступ имала је и фудбалска репрезентација, а посебно је остао упамћен њен дуел са селекцијом СССР-а. У првом мечу, одиграном 20. јула, плави су водили чак са 5:1, али су Совјети, предвођени Всеволодом Бобровим, иначе једним од најбољих хокејаша ШСР свих времена, у последњих 15 минута успели да изједначе резултат, у можда и најдраматичнијем фудбалском мечу у историји олимпизма.

Два дана касније, у поновљеном мечу Југославија је са 3:1 савладала великог ривала и пласирала се у четвртфинале.

На путу до финала Југославија је победила Данску (5:3) и Немачку (3:1), а у одлучујућем мечу поражена је од сјајног мађарског тима са 2:0. Састав чувеног тима из Хелсинкија - Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек и Зебец и данас знају готово сви старији љубитељи фубала на просторима бивше земље.

На 15. Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године такмичило се 4.955 олимпијаца (519 жена) у 17 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј.

Преглед освојених медаља:
1. САД  40 - 19 - 17 (злато, сребро, бронза)
2. СССР  22 - 30 - 19
3. Мађарска  16 - 10 - 16
4. Шведска  12 - 13 - 10
5. Италија  8 - 9 - 4
6. Чехославачка  7 - 3 - 3
7. Француска  6 - 6 - 6
8. Финска  6 - 3 - 13
9. Аустралија  6 - 2 - 3
10. Норвешка  3 - 2 - 0
11. Швајцарска  2 - 6 - 6
12. Јужна Африка  2 - 4 - 4
13. Јамајка  2 - 3 - 0
14. Белгија  2 - 2 - 0
15. Данска  2 - 1 - 3
16. Турска  2 - 0 - 1
17. Јапан  1 - 6 - 2
18. Велика Британија  1 - 2 - 8
19. Аргентина  1 - 2 - 2
20. Пољска  1 - 2 - 1
21. Канада  1 - 2 - 0
22. Југославија  1 - 2 - 0
23. Румунија  1 - 1 - 2
24. Бразил  1 - 0 - 2
25. Нови Зеланд  1 - 0 - 2
26. Индија  1 - 0 - 1
27. Луксембург  1 - 0 - 0
28. Немачка  0 - 7 - 17
29. Холандија  0 - 5 - 0
30. Иран  0 - 3 - 4
31. Чиле  0 - 2 - 0
32. Аустрија  0 - 1 - 1
33. Либан  0 - 1 - 1
34. Ирска  0 - 1 - 0
35. Мексико  0 - 1 - 0
36. Шпанија  0 - 1 - 0
37. Кореја  0 - 0 - 2
38. Тринидад и Тобаго  0 - 0 - 2
39. Уругвај  0 - 0 - 2
40. Бугарска  0 - 0 - 1
41. Египат  0 - 0 - 1
42. Португалија  0 - 0 - 1
43. Венецуела  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Совјетског Савеза, Либана, Бугарске и Венецуеле.