Амстердам 1928.

Холанђани су у организацију Игара уложили, за оно време, огромних 1,83 милиона долара које, као и њихови претходници у Паризу, нису успели да врате. Финансијски губитак, ипак, није био толико велики као у Паризу четири године раније, с обзиром на то да су изгубили око 18.000 долара.

Игре је, као изасланик холандске краљице Вилхелмине, отворио принц Хендрик и то је био први случај у историји модерног олимпијског покрета да шеф државе организатора такмичења није присуствовао отварању најважније спортске манифестације.

Много значајнија од тога за МОК је била чињеница да се у Амстердаму први пут, као један од спонзора, појавила "Кока-Кола", компанија која је касније уложила огроман новац у развој олимпијског покрета.

Највећи хероји претходне манифестације у Паризу, фински атлетичари Паво Нурми и Виле Ритола и амерички пливач Џони Вајсмилер, одолели су многим искушењима и освојили нове трофеје. Нурми је у Амстердаму победио у трци на 10.000 метара и освојио девето златно олимпијско одличје, а у пребогату ризницу медаља ставио је још два сребра.

Вајсмилер, који се касније прославио и као глумац у серији филмова о стрип јунаку Тарзану, одбранио је шампионске трофеје у тркама на 100 метара и 4x200 метара слободно, док је Ритола освојио злато на 5.000 и сребро на 10.000 метара.

Талентовани 20. годишњи Канађанин Парси Вилијамс изнанадио је фаворите у најбржим спринтерским дисциплинама и освојио златне медаље на 100 и 200 метара.

У Амстердаму су се први пут у атлетици надметале и жене. Оне су се такмичиле у само пет дисциплина, а Американка Бети Робинсон је освојила златну медаљу у надметању на 100 метара, иако ју је трчала тек четврти пут у каријери.

Репрезентација Индије у хокеју на трави у Амстердаму је почела фантастичан победнички низ. У финалу олимпијског турнира Индијци су победили Холанђане са 3:0 и освојили прву од шест златних медаља у низу. Титулу олимпијског победника Индијци су ривалима препустили тек 1960. у Риму, када су у финалу поражени од Пакистана са 1:0.

Победничку серију у Амстердаму је почела и мачевалачка репрезентација Мађарске у дисциплини сабља. Мађари су чак седам пута узастопно освајали златно одличје у тој дисциплини.

Југославију су представљала 34 такмичара, а све медаље, укупно пет, освојили су гимнастичари.

Златну медаљу поново је освојио Леон Штукељ у дисциплини кругови, док је сребро припало Јосипу Приможичу на разбоју. Стане Дерганц био је трећи у прескоку, док су у вишебоју бронзанан одличја освојили мушки тим и Штукељ.

Југославија је имала представнике и у атлетици, бициклизму, мачевању, фудбалу и рвању, али они нису постигли запаженије резултате.

На 9. Олимпијским играма 1928. године у Амстердаму такмичило се 2.883 (277 жена) спортиста из 46 земаља у 14 спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, коњички спорт, мачевање, модерни петобој, рвање, фудбал и хокеј на трави.

Преглед освојених медаља:
1. САД  22 - 18 - 16 (злато, сребро, бронза)
2. Немачка  10 - 7 - 14
3. Финска  8 - 8 - 9
4. Шведска  7 - 6 - 12
5. Италија  7 - 5 - 7
6. Швајцарска  7 - 4 - 4
7. Француска  6 - 10 - 5
8. Холандија  6 - 9 - 4
9. Мађарска  4 - 5 - 0
10. Канада  4 - 4 - 7
11. Велика Британија  3 - 10 - 7
12. Аргентина  3 - 3 - 1
13. Данска  3 - 1 - 2
14. Чехословачка  2 - 5 - 2
15. Јапан  2 - 2 - 1
16. Естонија  2 - 1 - 2
17. Египат  2 - 1 - 1
18. Аустрија  2 - 0 - 1
19. Аустралија  1 - 2 - 1
20. Норвешка  1 - 2 - 1
21. Пољска  1 - 1 - 3
22. Југославија  1 - 1 - 3
23. Јужна Африка  1 - 0 - 2
24. Индија  1 - 0 - 0
25. Ирска  1 - 0 - 0
26. Нови Зеланд  1 - 0 - 0
27. Шпанија  1 - 0 - 0
28. Уругвај  1 - 0 - 0
29. Белгија  0 - 1 - 2
30. Чиле  0 - 1 - 0
31. Хаити  0 - 1 - 0
32. Филипини  0 - 0 - 1
33. Португал  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су представници Ирске, Чилеа и Филипина.