Париз 1924.

Французи су озбиљно приступили организацији других ОИ на њиховом тлу и уложили много новца да све протекне у најбољем реду. Иако је интересовање било огромно, организатори су по завршетку такмичења објавили да су претрпели велике губитке. Упркос томе што је о дешавањима са борилишта извештавало више од 1.000 новинара, а нека такмичења пратило и по 60.000 људи, нису успели да врате уложени новац.

Спортисти из Немачке поново нису позвани да учествују на Играма, а у Паризу се нису такмичили ни спортисти из СССР, пошто се та земља, због победе социјалистичке револуције, налазила у изолацији.

Први пут су се самостално на Олимпијским играма такмичили спортисти из Ирске, чиме је МОК практично признао независност те државе од Велике Британије. За учеснике манифестације организатори су изградили смештајне капацитете, а Игре у у Паризу прву пут се и телевизијски преношене.

Као пратећа манифестација, неколико месеци пре почетка Игара, у Шамонију је од 25. јануара до 5. фебруара одржана Међународна недеља зимских спортова, такмичење које МОК обележава као Прве зимске олимпијске игре.

Надметања у Паризу била су веома занимљива. Финци су, предвођени изванредним Павом Нурмијем, доминирали у трчању на дугачким дистанцама. Нурми је надмашио свој изузетан скор са Игара у Антверпену и освојио чак пет златних медаља. Сјајни фински атлетичар је златне медаљу у тркама на 1.500 и 5.000 метара освојио у року мањем од сат времена.

Одличан резултат направио је и Нурмијев земљак Виле Ритола. Он је освојио четири златне и две сребрне медаље. Успех летећих Финаца употпунио је Албин Стенрос, тријумфом у маратону. Дужина маратонске трке износила је 42 километра и 195 метара и та дистанца је непроменљива од Игара у Паризу.

Такмичења у пливању први пут су се одржала у базену дужине 50 метара, а доминирали су представници САД. Посебно се, освајањем три златне медаље, истакао Џони Вајсмилер. Иако је на следећим Играма у Амстердаму освојио још две златне медаље, изузетни пливач је много већу светску славу стекао на филмском платну.

Вајсмилер, који је рођен у предграђу Темишвара у, чак, 12 филмова играо је популарног стрип јунака Тарзана. Атлетска појава, препознатљив урлик и велики успех на благајнама допринели су да се Вајсмилер и данас сматра најуспешнијим интерпретатором Тарзана. На Играма у Паризу Вајсмилер је, са селекцијом САД, освојио и бронзану медаљу у ватерполу.

Првим олимпијским медаљама, и то златним, у Паризу се радовала Југославија. Гимнастичар из Словеније, тада 26-годишњи студент права Леон Штукељ, био је изузетан у вишебоју и на вратилу и захваљујући сјајно изведеним вежбама освојио је титулу олимпијског шампиона у тим дисциплинама.

Осим Штукеља, Југославију је представљало још 36 такмичара у седам спортова - фудбалу, пливању, рвању, коњичком спорту, гимнастици, атлетици и бициклизму.

По завршетку 8. Игара Пјер де Кубертен се повукао са чела МОК-а. Утемељитељ олимпијског покрета изабран је за почасног председника, а МОК је већ на следећим Играма у Амстердаму 1928. наставио да се шири и афирмише његове идеје и визије.

На 8. ОИ У Паризу учествовало је 3.089 спортиста (135 жена) из 44 земље. Такмичења су била одржана у 17 спортова (126 дисциплина).

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гиманстика, дизање тегова, једрење, коњички спорт, мачевање, модерни петобој, поло, рагби, рвање, стрељаштво, тенис, фудбал.

Преглед освојених медаља:
1. САД  45 - 27 - 27 (злато, сребро, бронза)
2. Финска  14 - 13 - 10
3. Француска  13 - 15 - 10
4. Велика Британија  9 - 13 - 12
5. Италија  8 - 3 - 5
6. Швајцарска  7 - 8 - 10
7. Норвешка  5 - 2 - 3
8. Шведска  4 - 13 - 12
9. Холандија  4 - 1 - 5
10. Белгија  3 - 7 - 3
11. Аустралија  3 - 1 - 2
12. Данска  2 - 5 - 2
13. Мађарска  2 - 3 - 4
14. Југославија  2 - 0 - 0
15. Чехославачка  1 - 4 - 5
16. Аргентина  1 - 3 - 2
17. Естонија  1 - 1 - 4
18. Јужна Африка  1 - 1 - 1
19. Уругвај  1 - 0 - 0
20. Аустрија  0 - 3 - 1
21. Канада  0 - 3 - 1
22. Пољска  0 - 1 - 1
23. Хаити  0 - 0 - 1
24. Јапан  0 - 0 - 1
25. Нови Зеланд  0 - 0 - 1
26. Португал 0 - 0 - 1
27. Румунија  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Југославије, Аргентине, Уругваја, Пољске, Хаитија, Португала и Румуније.