Антверпен 1920.

Међународни олимпијски комитет (МОК) поверио је 1920. године организацију 7. Олимпијских игара Антверпену у знак поштовања према патњама и страдању које је доживео народ Белгије током Првог светског рата.

Одлука о домаћину седмог издања најзначајније светске спортске манифестације донета је на конгресу МОК-а 1919, када је одлучено и да се спортистима из земаља које су, на "погрешној страни", учествовале у највећем оружаном сукобу у дотадашњој историји човечанства, не упути позив за учешће на Играма. Такмичење у Антверпену пропустили су представници Немачке, Аустрије, Мађарске, Бугарске и Турске.

На Играма у Антверпену први пут је један спортиста, белгијски ватерполиста Виктор Боин, положио у име свих такмичара олимпијску заклетву. У Антверпену је први пут подигнута и олимпијска застава са пет кругова, а организатори су на свечаној церемонији пустили јато голубова, што је представљало поруку мира.

На свим следећим ОИ један спортиста, по избору домаћина такмичења, полагао је заклетву, којом је обавезивао учеснике да се на фер и спортски начин боре за медаље.

Први и једини пут у историји олимпијског покрета на Играма у Антверпену једно такмичење одржано је у две државе. Надметање у једрењу одвијало се у три етапе, а прва је била у Белгији. Следеће две трке одржане су у Холандији, пошто су обе посаде, које су учествовале на Играма ,биле из те земље.

У Антверпену, као и на Играма одржаним пре Првог светског рата, доминирали су спортисти из САД, који су освојили 41 златну медаљу (22 више од другопласираних Швеђана).

Најуспешнији такмичар био је италијански мачевалац Недо Нади. Освојио је чак пет титула олимпијског шампиона. Његов рекорд по броју освојених златних медаља на једним Играма оборио је амерички пливач Марк Шпиц, у Минхену 52 године касније.

Американац Дјук Каханамоку успео је да одбрани златну медаљу из Стокхолма у пливању у трци на 100 метара слободним стилом, што никоме пре њега није пошло y руком. На такмичењу у Белгији он је освојио и златно одличје у штафети 4x200 метара слободним стилом, а у историји спорта остао је упамћен и као утемељитељ сурфа.

Сјајни фински атлетичар Паво Нурми први пут је у Антверепну светској јавности представио своје невероватне могућности. Најуспешнији олимпијац међу атлетичарима до тада, на ОИ 1920. освојио је три златне и једну сребрну медаљу.

Нурми је надмашио конкуренте у појединачним тркама на 10.000 метара и крос контрију, а на победничко постоље још једном се попео захваљујући тимском тријумфу у истој дисциплини. Са укупно девет златних и три сребрне медаље "Летећи Финац" и данас спада у најуспешније такмичаре у историји Олимпијских игара.

На Играма у Белгији заблистао је новопечени Американац Џон Кели, отац касније много познатије фимске звезде Грејс Кели. Он се неколико месеци уочи Игара одрекао енглеског држављанства, зато што су организатори тада најпрестижније веслачке трке, Краљевске регате Хенлеј, одбили да му дозволе да учествује у трци пошто је био зидарског порекла.

Кели је у Антверпену постао први веслач који је на једним играма освојио две златне медаље. Он је четири године касније, у Паризу, освојио још једну олимпијску шампионску титулу, а до почетка Другог светског рата постао је један он најбогатијих америчких грађевинских предузимача.

Швеђанин Оскар Сван у Антверпену је освојио шесту олимпијску медаљу. Он је у стрељаштву, у екипној конкуренцији, освојио сребрно одличје и са 72 године и 279 дана постао најстарији освајач олимпијске медаље свих времена.

Представнике на Играма у Антверпену имала је и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Новоформирану државу представљало је 11 такмичара, чланова фудбалске репрезентације, која је у Белгију допутовала без иједне резерве. Фудбалска селекција новостворене државе одиграла је само један меч, против Чехословачке, у ком је доживела катастрофалан пораз од 7:0. Тај меч, одигран 28. августа 1920, био је први међународни наступ фудбалске селекције.

На ОИ у Антверпену учествовало је 2.626 спортиста (65 жена) из 29 држава у 22 спорта (154 дисциплине). 

Спортови: водени спортови (пливање, ватерполо, скокови у воду), атлетика, атлетичарство, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, коњички спорт, мачевање, модерни петобој, надвлачење конопца, поло, рагби, рвање, стрељаштво, тенис, фудбал, хокеј.

Преглед освојених медаља:
1. САД  41 - 27 - 27 (златне, сребрне, бронзане)
2. Шведска  19 - 18 - 24
3. Велика Британија  15 - 15 - 13
4. Финска  15 - 10 - 9
5. Белгија  14 - 11 - 11
6. Норвешка  13 - 9 - 9
7. Италија  13 - 5 - 5
8. Француска  9 - 19 - 13
9. Холандија  4 - 2 - 5
10. Данска  3 - 9 - 1
12. Канада  3 - 3 - 3
13. Швајцарска  2 - 2 - 7
14. Естонија  1 - 2 - 0
15. Бразил  1 - 1 - 1
16. Аустралија  0 - 2 - 1
17. Јапан  0 - 2 - 0
18. Шпанија  0 - 2 - 0
19. Грчка  0 - 1 - 0
20. Луксембург  0 - 1 - 0
21. Чехословачка  0 - 0 - 2
22. Нови Зеланд  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Естоније, Бразила, Јапана, Шпаније и Чехословачке.