Сент Луис 1904.

Међународни олимпијски комитет (МОК) организацију игара најпре је поверио Чикагу, али су оне премештене у Сент Луис, пошто је тада, у том граду, организована и велика Светска изложба.

Огромна већина од 651 учесника (6 жена) на Олимпијади била је из САД. Због веома малог броја такмичара из осталих земаља у многим дисциплинама медаље су освајали само Амерканци. У чак 49 од укупно 91 дисциплине такмичили су се само спортисти из САД. Први пут у историји олимпизма такмичили су се спортисти из Африке, Лен Тауњан и Јан Машијани, који су се такмичили у маратону. Њих двојица су у Сент Луис допутовали из Јужне Африке да би учествовали на Светској изложби која се одржавала у том граду, а слободно време су искористили да се пријаве за такмичење у маратону.

На Играма су се надметали олимпијци из 12 држава, а европска јавност је уместо на Олимпијске игре, сву своју пажњу усмерила на руско-јапански рат. 

У Сент Луису први пут су најуспешнији такмичари добили златне, сребрне и бронзане медаље, а најтрофејнији спортиста био је амерички инвалид Џорџ Ејсер. Са дрвеном протезом на левој нози он је, са три златне, две сребрне и једном бронзаном медаљом у гимнастичким такмичењима, надмашио све остале конкуренте и освојио епитет хероја Игара.

По три златне медаље на Играма у Сент Луису освојили су и домаћи атлетичари Реј Иври, који је одбранио шампионске титуле у троскоку и скоку у вис и даљ без залета, затим Арчи Хан, победник у тркама на 60, 100 и 200 метара, као и славни кубански мачевалац Рамон Фонст, који је четири године раније у Паризу постао први спортиста из Латинске Америке са освојеним најсјајнијим олимпијским одличјем.

Метеор из Милвокија, како су Хана звали, у трци на 100 метара победио је и две године раније на Међуолимпијским играма у Атини, које су у то време биле у рангу са званичним Играма. Олимпијско злато на најкраћој спринтерској деоници до данас успео је да одбрани једино легендарни Карл Луис, победник из Лос Анђелса 1984. и Сеула 1988.

Највеће контроверзе, као и на претходне две Олимпијаде, изазвало је такмичење у маратону, које је одржано по несносној врућини.

Американац Томас Хикс проглашен је за олимпијског шампиона тек након дисквалификације земљака Фреда Лорца због преваре. Лорц је, наиме, након претрчаних скоро 15 километара ушао у аутомобил свог менаџера и превезао се следећих 17. Лорц се, након тога, готово неприметно укључио у трку и први прошао кроз циљ. Тек када су многи сведоци потврдили да није претрчао добар део стазе Лорц је признао превару и рекао да му је циљ био да се мало нашали.

Хикс ће у историји олимпијског покрета остати упамћен и као први спортиста који је до златне медаље стигао уз помоћ стимулативних средстава. Током маратонске трке Хикс је узео неколико доза биљног алкалоида стрихнина (мишомора), као и "неколико чашица" коњака да се окрепи. Непосредно након проласка кроз циљ Хикс је потпуно колабирао, а лекари су му брзом интервенцијом једва спасили живот.

Стрихнин је даназ забрањено допинг средство, а на Играма у Сент Луису га је користило још неколико маратонаца, којима су, по завршетку такмичења лекари спашавали живот.

Прилику да постане олимпијски маратонски шампион пропустио је кубански поштар Феликс Карбахал, који је на Игре допутовао тако што је неколико дана просио по Хавани, како би могао да плати превоз до Сент Луиса. Карбахал се већи део трке налазио у вођству, али је посустао због јаких грчева у стомаку и стигао је четврти на циљ. 

Кубански атлетичар, наиме, 40 часова пре трке није узимао ништа да једе, а током такмичења је појео неколико јабука, што је проузроковало стомачне тегобе. Његове проблеме искористили су Амеркинци Хикс, Алберт Кореј и Артур Њутон, а Карбахал је на циљ стигао тек четврти.

У програму Олимпијских игара у Сент Луису, први пут су као демонстративни спортовили били присутни кошарка и фудбал.

Олимпијада у Сент Луису није оправдала очекивања челника Међународног олимпијског комитета. Поучен тим искуством, оснивач модерног олимпијског покрета француски барон Пјер де Кубертен, отворено се залагао да се организација Олимпијских игара убудуће поверава само европским државама.

На програму Олимпијских игара у Сент Луису први пут су се нашли бокс, рвање слободним стилом и десетобој.

Спортови у Сент Луису (12): водени спортови (пливање, ватерполо, скокови у воду), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, голф, дизање тегова, фудбал, кошарка, лакрос, мачевање, надвлачење конопца, роке, рвање, стреличарство, тенис.

Преглед освојених медаља:
1. САД  78 - 82 - 79 (злато, сребро, бронза)
2. Немачка  4 - 4 - 5
3. Куба  4 - 2 - 3
4. Канада  4 - 1 - 1
5. Мађарска  2 - 1 - 1
6. Велика Британија  1 - 1 - 0
7. Мешовити тимови  1 - 1 - 0
8. Грчка  1 - 0 - 1
9. Швајцарска  1 - 0 - 1
10. Аустрија  0 - 0 - 1