Зорана Аруновић по доласку из Париза: Круг је пун, сада сам освојила све

Олимпијска првакиња и српска стрељачица се захвалила медијима.

"Захваљујем се свим присутним медијима и хвала вам што пишете о стрељаштву и промовишете га у најлепшем светлу. Још једном хвала и Горану и господину Максимовићу. Без вас не би било овог успеха", закључила је Аруновићева на крају конференције.

Зоранин тренер, Јелена Аруновић пожелела је срећу тиму Србије у предстојећим изазовима на Играма у Паризу.

"Нисам била у селу, али хвала на искуству које ће се памтити целог живота. Знам шта је претходило овим Играма, урадили смо праву ствар. Искористила бих прилику да тиму Србије пожелим доста медаља, да изгурају до краја на најбољи начин и да су радују онако како смо се радовали ми у Токију, Рију и Лондону када су се узимале медаље. Иако неки резултати нису по плану, верујем да има снаге и да могу да извуку најбоље из себе, не морају да буду оно што нису, него да раде оно што најбоље умеју најбоље у том тренутку. Тај приступ обесхрабри противника, само треба да поновите оно што јесте и то је пола пута. Ја сам срећна, да испунимо циљеве и да будемо некополебкљиви и радоваћемо се заједно и током преноса. Да знамо да ценимо сваки напор и резултат. Радујем се сваком успеху", рекла је Јелена Аруновић.

Зорана Аруновић истиче надања да ће освојена медаља подстаћи људе да се баве спортом.

"Било је јако лепо доћи у село након победе. Захвалила бих комитету који нам је помогао, и касније нам направио победничко славље. Видело се да су људи срећни због наше медаље, што је за мене ново искуство. Хвала свима који су нас дочекали након освајања одличја и надам се да смо подстакли људе за даље освајање медаља и верујем да ће их бити још", рекла је Аруновићева.

Олимпијска шампионка је додала да је сада коначно уверена у то да је била спремна за такмичење.

"Увек сумњам у то да ли сам урадила довољно, али сада знам да јесам. Сандра Перковић је једном рекла да јој је криво што је радила ако коњ, а завршила је као пета. Сада ми је драго што је сав труд оличен у златној медаљи и што се исплатило напорно радити", додала је Аруновићева.

Аруновићева је додала да је преношење финала на телевизији велика ствар за стрељашто.

"Хвала РТС-у на томе што је приказивао наше наступе, јер када дође финале и људи буду у могућности да гледају наш спорт, виде да је заправо јако занимљив. Ми међутим не постојимо само једном у четири године и важно је стално пратити. То што је пренос био обезбеђен је јако важно јер је неко дете могло да види лепоту нашег спорта и евентуално се одлучи да почне са тренирањем", рекла је Аруновићева.

Српска стрељачица је рекла да је после медаље у Паризу да је направила пун круг.

"Ја сам сада стварно све освојила. Била ми је жеља да када будем на крају каријере, да могу да завршим, да је круг пун. Ја, Зорана Аруновић са првакиња Европе, света, светска рекордерка, олимпијска шампионка. Сада сам мирна", рекла је олимпијска шампиона.

Сестра Зоране Аруновић изјавила је да ће финале дуго памтити.

"Чекали смо да видимо шта ће да се деси и на крају је Турчин испао најслабија карика. Горан и ја смо заиста аутентично били срећни и шокирани и била бих јако несрећна да је Турска победила. Добили смо за пола длаке и то је вероватно због плана који смо Горан и ја направили. Турци нас нису изненадили, али нам је било јако тешко и сада сам близу суза због тога. Дуго ћемо свакако ово памтити, а Горан је предвидео да ћемо се са Турцима борити за медаљу. Горан је онај који је позитван, док ја увек трагам за детаљима које можемо поправити. Он је изнео ово на крају и јако сам му захвална", изјавила је Јелена Аруновић.

Зорана Аруновић је коментарисала промену формата на олимпијском турниру, јер је финале било дан после квалификација.

"Из спортске перспективе могу да кажем да кажем да је доста другачије. Мени је засметало што смо имали само два Светска купа за три године где смо могли да испробамо тако нешто. Направљен је такав план да су квалификације и финале у два различита дана. У Бакуу смо хтели у финале како бисмо могли да испробамо то. Тамо сам прва испала пошто нисам могла да нађем начин да се добро припремим. И то је био циљ. Да осетимо шта је то. Видели смо где су грешке и у Минхену сам већ освојила Светски куп. Нашли смо прави рецепт. Потребно је провести много времена у загревању", навела је Зорана Аруновић.

Стрељачица је рекла да спортисти ништа друго не могу сем да се сагласе са правилима.

"Не можемо ништа сем да се сагласимо са правилима. Треба вам да будете ту, 24 сата одмора имате, мислим да је то био искорак из рутине из онога што иначе да радимо, не знамо да ли ће да задрже формат, али смо спремни да задрже тај формат", нагласила је Аруновићева.

Зорана је рекла да је постајала доза разочарања због тога што није успела у индивидуалном такмичењу да се надмеће за медаље.

"Овај олимпијски турнир је био прилично захтеван. Било је прво разочарење због неуласка у финале, Дамир је први ушао у финале, знам да је било разочарање што није узео медаљу. Колико желите да се предате емоцијама, знате да не смете да се предате. Онда радите, радите, губите, враћате се, па победите... на крају се томе препустите томе када све крене. Окренула сам се ка Дамиру и рекла све, мислим кад смо пали ту да је ту све стало што смо чували у дугом периоду. Ја не знам да ли је он мене чуо уопште", рекла је Зорана Аруновић.

Српска стрељачица рекла је да је финале било онакво како би требало да буде на Олимписјким играма.

"Нисам кокетирала са срчаним ударом, али да је потрајало, била бих ближе. Да могу да променим нешто, направила бих борбу лагоднијом, али онда нема дражи. Ово је прави приказ нашег спорта и како треба да изгледа финале Олимпијских игара. Губили смо, али се нисмо предавали и ако неко треба да добије медаљу за стрпљење и резилијентност, то смо Дамир и ја и памтићу ову медаљу целог живота", рекла је Аруновићева.

Тренер Зоране Аруновић, Јелена навела је да је било веома напорно на олимпијском турниру.

"Радиле смо веома напорно и спремале смо се за највеће изазове. Само ми знамо како нам је било и било је веома напорно, али смо се стисли тимски и дошли до великог успеха. Ноћас сам чак сањала да није готово. Не намешта се глава за битне моменте, већ цео живот. Увек тежиш томе да будеш најбољи када је најбитније и да са најнижим нивоом будеш у врху. Било је тешко да се мотивишемо након сингла, али смо и у томе успели. Тајм-аутом сам хтела да изазовем реакцију и није битно шта сам рекла, али сам успела. Турци су на крају плакали, али шта да има радимо", изјавила је Јелена Аруновић, Зоранин тренер.

Олимпијска првакиња је навела да су Дамир Микец и она показали колико је занимљив стрељачки спорт.

"Ово што смо показали у борби за злато против Турске је била најбоља представа колико је занимљив стрељачки спорт. Овако треба да изгледа финале Олимпијских игара. Последњи хитац је одлучио ко је најбољи на свету", навела је Зорана Аруновић.

Аруновићева је изјавила да јој је било јако тешко да се у потпуности не препусти осећањима након победе.

"Стварно је било јако захтевно, нарочито ментално. Толико дуго јурим медаљу и било је тешко не препустити се превише осећањима. На томе бих захвалила сестри која ми је много помогла. Нисам приметила да смо изгубили два везана хица за 0,1, а и не сећам се шта ми је сестра рекла приликом тајм-аута", додала је Аруновићева.

Стрељачица је евоцирала свеже успомене уочи финала на Олимпијским играма и рекла је да је било емоција које је било потребно неутралисти.

"Било је то врла топла ноћ без климе, али је била једна емоција коју је било потребно неутралисати... У једном моменту је то било успешно урађено, спавала сам од пола један до 4 ујутру. Знала сам да ме чека меч за злато. Укључила сам телефон, послала дами поред (тренер Јелена) поруку око пола пет, обукле смо се и обишле смо село неколико пута по три минута и то је било довољно. Гледали смо да се спремимо, да будемо у макскимуму у том дану. Ако је неко рекао да је победа рутинска, није, била је неизвесна, јако", нагласила је олимпијска првакиња.

Аруновићева је истакла заједништво и тимски рад са Дамиром Микецом.

"Победио је тим који се ослањао једно на друго, нисмо попустили. Када смо губили 2:10, нисмо попустили. Оно што описује Дамира и мене је класа и константна потреба да будемо бољи. Знали смо да смо се ослонили једно на друго. Онда када он није добар, ја сам била преузимала улогу и обрнуто. Ја сам нас довела у егал, а он је задао коначан ударац", рекла је Зорана Аруновић.

Зорана је на почетку обраћања истакла да тренери често бивају изостављени из успеха спортиста.

"Ми, спортисти, често добијамо аплаузе, тренери буду изостављени. Гледам да их поменем и ставим у први план. Иза спортисте стоји још неко. Стога бих желела да похвалим своју сестру и Дамировог брата. Микец ми је рекао да је камен који нам је пао са леђа тежак око пола килограма, али ја мислим да је непроцењиво тежак", рекла је Аруновићева.

Зорана Аруновић је у шаљивом тону неформално започела обраћање јавности, истакла је да је била потпуно хладна приликом наступа на Олимпијским играма, а потом се осврнула на пут од Париза до Београда.

"У авиону сам први пут остала сама, два и по сата да сам остала сама са својим мислима, било је емотивно, брисала сам сузе. Емотиван лет од Париза до Београда", истакла је Аруновићева.

Зорана Аруновић је управо ушла у ВИП салу на аеродрому "Никола Тесла" и ускоро ће се обратити јавности. Са њом је сестра Јелена која јој је тренер.

Зорана Аруновић ће ускоро изаћи пред представнике медија.

Породица, пријатељи и представници медија чекају Зорану Аруновић како би јој честитали на постигнутом успеху - златној медаљи на Играма у Паризу.

Авион у коме се налази освјачица златне медаље на Играма у Паризу, Зорана Аруновић, слетео је на аеродром у Београду.

Београдски медији јављају да је Дамир Микец својевољно остао у Паризу како би бодрио остале српске спортисте на борилиштима у Француској и њеном главном граду.

Зорана Аруновић ће стићи у Београд око 23.55 часова, јављају београдски медији. Конференција за медије очекује се око 00.20 часова у ВИП салону аеродрома "Никола Тесла".

Дамир Микец рођен је 1984. године у Сплиту. Микец је представљао Србију на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу. Микец је у Пекингу стигао до финала у дисциплини 50 метара пиштољ и завршио на седмој позицији. У категорији 10 метара ваздушни пиштољ није успео да се се пласира у финале са разликом од једног круга и завршио на 13. месту.

Микец је освојио сребрну медаљу у дисциплини 50 метара пиштољ на Светском купу 2009. у Минхену.

На Летњим олимпијским играма 2012. дошао је као светски број један на ранг листи, такмичио се у истим категоријама као и у Пекингу, а завршио је на 17. односно 16. позицији.

На Играма у Токију дошао је до сребрне медаље у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ, чиме је Србија донео прву медаљу на Играма.

У досадашњој каријери на међународним турнирима, Микец има чак 79 медаља.

Зорана Аруновић рођена је 1986. године у Београду, а за стрељаштво се заинтересовала због старије сестре Јелене која јој је сада тренер. Почела је да тренира 2001. у стрељачком клубу Полицајац, а касније је прешла у СК Црвена звезда. 

Неки од значајнијих успеха Зоране Аруновић почели су 2010. године у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ на Светском првенству када је и освојила прво место. Касније је проглашена за спортисткињу године од Олимпијског комитета Србије. Такође је освојила појединачне златне медаље у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ на Европском првенству 2017. и Европским играма 2015. и 2019. године.

Аруновићева је на свим међународним такмичењима освојила 40 медаља у досадашњој каријери.

Ова златна медаља на Олимпијским играма јој је прва у каријери.

Са изузетком Олимпијских игара 1904. и 1928. године, стрељаштво је било присутно на свим модерним Играма од Атине 1896.

Број такмичења и дисциплина се мењао од једног до другог издања, повећавајући се са пет 1896. до данашњих 15.

Сједињене Америчке Државе су освојиле далеко највише олимпијских медаља у стрељаштву, а следе Кина и Русија (некада под заставом СССР-а). Славне тренутке имала је и Италија - однела је три златне и две сребрне медаље на Играма у Рију 2016, док је Николо Кампријани освојио укупно три олимпијска злата - два у Бразилу и једно у Лондону.

Надметање на Олимпијским играма у појединачној конкуренцији српски стрелци су завршили без медаље.

Микец је у финалу дисциплине 10 метара ваздушни пиштољ заузео седмо место, док Аруновићева у истој дисциплини, само у конкуренцији дама, није успела да се пласира у финале, пошто је у квалификацијама заузела 10. место.

Стрелци Зорана Аруновић и Дамир Микец освојили су златну медаљу у дисциплини десет метара ваздушни пиштољ - микс, што је прво одличје за српски тим на Олимпијским играма у Паризу.

Аруновићева и Микец су квалификације завршили на другом месту са погођеним 581 кругом - једним мање од првопласираних такмичара из Турске, који су изједначили олимпијски рекорд квалификација.

Српски пар стрелаца победио је у финалу дисциплине десет метара ваздушни пиштољ тандем из Турске Севал Илајда Тархан - Јусуф Дикец.

Српски стрелци победили су резултатом 16:14, након изузетно драматичне завршнице. Оба тима су са истим бројем бодова ушла у последњу рунду, након неколико промена у вођству.