Како су спортисти постали инвеститори, власници, деоничари и стратешки партнери клубова

Ако је некоме била потребна потврда или доказ да спорт више није искључиво спорт (неки би рекли да није одавно), последњих година добио их је неколико.

Пре само неколико деценија, фудбалери нису имали финансијске привилегије које данас имају њихове колеге. Половином 20. века зарађивали су неколико десетина пута мање новца и углавном су улагали у ресторане и барове као припрему за живот након каријере.

Данас, међутим, најбогатији играчи купују некретнине, деонице, спортске клубове, послују са берзом, настојећи да осигурају будућност изван терена.

Ипак, улагање у спортске клубове није доступно свима. Већина активних играча фокусирана је на каријеру и следеће уговоре, док је куповина или преузимање власништва резервисано за оне најуспешније и најбогатије, јер они имају довољно новца за то.

Ливерпул, Бирмигем, Алпина, Хамарби...

Бивши НБА играчи Винс Картер и Трејси Мекгрејди постали су сувласници НФЛ тима Бафало билса, док Џејсон Кид има удео у власништву фудбалског клуба Евертон из Премијер лиге.

Никола Јокић поседује коњичи клуб Dream catcher, а Леброн Џејмс има акције Ливерпула, Бостон ред сокса и италијанског Милана.

Звезда америчког фудбала Том Брејди је сувласник енглеских друголигаша Бирмигем ситија и Барнлија.

Фирма најуспешнијег возача Формуле 1 Луиса Хамилтона купила је Денвер бронксе, клуб из америчког фудбала. Списак је подугачак, а овај тренд је залудео свет у претходној деценији.

Нови играч Реал Мадрида Трент Александер-Арнолд је сувласник француског тима у Формули 1, Алпине, док је Златан Ибрахимовић један од власника шведског фудбалског клуба Хамарби.

Са повећањем капитала и околностима у данашњем времену када све има своју цену, спортисти су нашли још један начин како да инвестирају и зараде.

Има и спортиста који свој новац улажу у индустрије које немају везе са спортом, али то је посебна тема.

Корак даље - спортиста улаже у клуб у којем игра

НБА лига је 2023. године увела колективан уговор којем дозвољава играчима да улажу у тимове, али под строго регулисаним условима.  

Играчи из америчке лиге не могу директно нити индиректно поседовати удео у НБА тиму, осим ако то није искљчиво преко одобреног инвестиционог фонда.

Играчи смеју поседовати мање од један одсто акција у компанији која поседује НБА тим.

У европским оквирима је то нешто другачије регулисано, па је у многим лигама и даље забрањено играчима да улажу у клубове против којих могу да играју.

У Европи, Уефа и друге институције строго контролишу власничке структуре. Макар тако често објашњавају у својим документима и објавама.

Модерна генерација спортиста не задовољава се више само трофејима - они желе удео у структурама моћи.

Улагање омогућава новац и након каријере

Професионална каријера спортиста ограничена је временом на око 10, 15 година активног играња. Ретки су примери који се не уклапају у ове бројке.

Вредност спортских клубова последњих година бележи сталан раст. На пример, просечна вредност НБА тима премашује три милијарде долара, док енглески клубови бележе двоцифрене годишње стопе раста.

Улагање у клуб често представља "сигурну луку" за капитал у растућој индустрији забаве и спорта.

Због тога су се многи питали зашто је Килијан Мбапе уложио у француског фудбалског друголигаша Каена и, како су пренели француски медији, отплатио око девет милиона евра дуга, колико си износили губици у сезони 2022/2023.

Слична ситуација је и са моћнијим клубовима попут Пари Сен Жермена, који је у истом периоду забележио дефицит од 110 милиона евра.

Управо је пре неколико дана сувласник ПСЖ-а постао НБА играч Кевин Дурент. Спекулише се да би могао да буде важан посредник у прављењу кошаркашке секције клуба, што би му сигурно донело профит, ако идеја заживи.

Најпознатији спортисти користе сопствени бренд да додатно ојачају клубове у које улажу, али и обратно. То је симбиоза маркетинга: клуб добија на глобалној препознатљивости, а спортиста учвршћује свој статус као предузетник, лидер или глобални инфлуенсер.

Након што постану сувласници клубова, многи "лансирају" нови бренд одеће, обуће, па и парфема са њиховим и иницијалима клуба. Рачуница је јасна - исплати им се.

Управо на тај начин су Леброн Џејмс и Ливерпул склопили сарадњу о новом дресу енглеског клуба, који је и амерички великан носио током НБА утакмица.

Клубови су постали атрактивна имовина. Њихове цене зависе од глобалног тржишта. Ипак, дугорочно гледано, имати удела у клубовима деценију или више доноси стабилан капитални раст.

Спорт више није локална појава. Клубови се такмиче за пажњу глобалне публике. Сведоци смо да се највећа спортска такмичења већ сада редовно одржавају у Саудијској Арабији и Африци. Тамошња популација тј. фанови су велики извор зараде за било који клуб. 

Уласком у власничке структуре, спортисти променили своју улогу у спортском екосистему: од звезда на терену до кројача судбине спортских франшиза.

Како тржиште расте, правила се мењају, па је сасвим извесно да се полако рађа нови бизнис модел у спорту. Ако ништа друго, макар улажу у област од које су се и обогатили.