Џорџ Форман – двапут шампион, једном заувек

Џорџ Форман, легендарни амерички боксер, преминуо је у 76. години, остављајући изузетно наслеђе у свету бокса. Познат као "Велики Џорџ", Форман је изградио једну од најимпресивнијих и најдуготрајнијих каријера у спорту, освојивши олимпијско злато 1968. године и двапут поставши светски првак у тешкој категорији, с размаком од 21 године између титула – при чему је, другом титулом постао најстарији шампион у историји, са 45 година.

Форман је током професионалне каријере остварио 76 победа, од чега 68 нокаутом, што га сврстава међу најдоминантније боксере свих времена. Повратак у ринг и светски тријумф у позним годинама инспирисао је многе, а он је показао изузетну посвећеност раду и на крају љубав према спорту.

Изван ринга, Форман је био познат по хуманитарним активностима и као хришћански проповедник. Породица га је описала као побожног проповедника, посвећеног супруга, брижног оца и поносног деде и прадеде, који је живео живот испуњен непоколебљивом вером, понизношћу и сврхом.

Без сумње, Форман ће остати упамћен као један од највећих боксера у историји, чији су утицај и достигнућа надмашили границе спорта, инспиришући генерације спортиста и љубитеља бокса широм света.

"The Rumble in the Jungle" илити пораз шампиона

Оно што је Мухамед Али урадио у "Грмљавини у џунгли" (The Rumble in the Jungle) у Киншаси 1974. године, када је Формана поразио тактичком бриљантношћу, прешло је у домен боксерске митологије. Јасно је да је Али био песник у рукавицама, стратег у рингу, човек који је претворио одбрану у оружје. Форман је пак, био радник, машина, утеловљење силе.

После тог пораза, и даље је био одличан боксер, али је нешто у њему било сломљено. Повукао се 1977, пронашао смисао у вери, па се готово деценију и по касније, у оно доба када спортисти обично постају тренери, коментатори, аналитичари или носталгичари, вратио у ринг – не да би показао шта зна, већ да би поново написао властиту причу.

И ту долазимо до 1994. и његове друге титуле. Четврт века након првог шампионата, Форман је нокаутирао Мајкла Мура и постао најстарији светски првак у тешкој категорији. Више није био сила младости, већ симбол истрајности. Док су раније говорили да удара као гром, сада су говорили да удара као судбина – споро, али неумитно.

Ван ринга, постао је и икона капитализма – његови роштиљи, продати у стотинама милиона примерака, донели су му, извештавали су медији, више новца него боксерске борбе. Био је један од ретких који су од живота успели да направе двоструки повратак – једном у рингу, други пут у виду бренда.

Данас, када су спортисти прорачунати, вођени статистиком и алгоритмима, Форманова прича делује скоро бајковито. Био је сиромашни дечко из Тексаса који је освајио злато на Олимпијским играма, постао шампион, па изгубио све и – на крају, у време када би требало да буде реликвија прошлих времена – поново освојио свет.

Можда је управо у томе његова највећа победа. Није победио само противнике у рингу, већ и време, наратив, сопствену судбину. Јер су ретки они који могу да кажу: "Ја сам се вратио" – и да им то заиста буде признато. Џорџ Форман је био један од њих.