Светска антидопинг агенција на лошем гласу

Зашто је основана Светска антидопинг агенција?

Основана је фебруара 1999. године на Светској антидопинг конференцији у Лозани. Иницијативу је покренуо Међународни олимпијски комитет (МОК), а тада ју је подржало око 140 држава.

Повод за оснивање био је велики скандал с допингом на бициклистичкој трци Тур де Франс 1998. године. Утврђено је систематско коришћење недозвољених средстава у француском тиму Фестина. То је била највећа разоткривена допинг-афера у историји спорта.

Током рације у француском тиму заплењене су велике количине забрањених супстанци. До тада ниједан бициклиста из тима Фестина није био позитиван на тестовима. То је показало да националне контроле често нису биле ефикасне те да их је хитно требало реформисати.

На конференцији у Лозани учесници су се договорили о оснивању међународне антидопинг агенције како би се координација борбе против допинга у спорту објединила на глобалном нивоу. Циљ је био да агенција буде спремна за деловање до Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године. Агенција је званично основана 10. новембра 1999. на још једној антидопинг конференцији у Вашингтону.

Који су задаци Агенције?

Агенција се брине за поштовање Светског антидопинг кодекса, међународног правилника који важи за све спортове. Прва верзија усвојена је 2003. године, а ажуриране верзије објављене су 2007, 2009, 2015. и 2021. године.

Кодексом су, између осталог, дефинишу стандарди за спровођење контрола. Такође, врхунски спортисти дужни су да пријаве своје место боравка како би у сваком тренутку могли бити тестирани. Националне антидопинг агенције – као што је НАДА у Немачкој – задужене су за спровођене кодекса у својим државама.

Сваке године ажурира се попис забрањених супстанци у спорту те одређују лабораторије овлашћене за анализу узорака. Тренутно постоји 30 акредитованих лабораторија у свету, од којих се два налазе у Немачкој.

Како се финансира Агенција?

Агенција је заправо фондација. Пола њеног буџета, који 2025. износи око 53 милиона америчких долара, финансира МОК, а другу половину обезбеђује више од 190 држава потписница кодекса. Износи доприноса распоређени су према континентима, а кључ расподеле одређен је на Светској конференцији о допингу у Копенхагену 2003. године.

Европа уплаћује највише (47,5 одсто), затим следе Северна, Средња и Јужна Америка (29 одсто), Азија (20,5 одсто), док најмањи допринос имају Океанија (2,5 одсто) и Африка (0,5 одсто).

Највећи национални доприноси за 2025. годину долазе из САД (око 3,8 милиона долара), Канаде (1,9 милиона), Јапана (1,5 милиона), те европских држава Немачке, Француске, Велике Британије, Италије и Русије (по 1,4 милиона долара). У Африци највише плаћају Египат, Алжир, Мароко, Нигерија и Јужноафричка Република (по 6.000 долара).

Зашто се седиште налази у Монтреалу у Канади?

Након оснивања 1999. године седиште Агенције прво је било у Лозани у Швајцарској, где се налази и седиште МОК-а. Али, 2000. године организација Монтреал Интернатионал, која промовише инвестиције на ширем подручју Монтреала, покренула је иницијативу да се седиште пресели у тај град. Кампања је била успешна 2002. године, а један од фактора који су томе допринели био је и први председник Агенције Канађанин Ричард Паунд, бивши потпредседник МОК-а.

У Лозани је остала регионална канцеларија за Европу. Остали канцеларије налазе се у Кејптауну у Јужноафричкој Републици (за Африку), Токију у Јапану (за Азију и Океанију), те Монтевидеу у Уругвају (за Латинску Америку и Карибе). Уговор с Монтреалом продужен је већ два пута, а тренутно важи најмање до краја 2031.

Колико запослених има Агенција?

Према сопственим подацима, крајем 2023. године Агенција је запошљавала 187 особа из 52 земље у свом седишту у Монтреалу и регионалним канцеларијама.

Од 2020. године на челу агенције је бивши пољски министар спорта и туризма Витолд Банка. Потпредседница је Јанг Јанг, која је 2002. године у Солт Лејк Ситију освојила прву златну медаљу за Кину на Зимским олимпијским играма у брзом клизању на кратким стазама.

Какав је углед Међународне антидопинг агенције?

Пре десетак година, у време скандала са систематским допингом у руском спорту, Агенција је сматрана неприкосновеним ауторитетом. Али, данас је њен имиџ нарушен, а критичари јој предбацују да се под актуелним руководством све више удаљава од сопствених начела.

Уочи Олимпијских игара 2024. у Паризу истраживачки тим немачке телевизије АРД открио је скандал у кинеском пливању: 23 спортиста, укључујући светске и олимпијске шампионе, били су 2021. године позитивни на забрањену супстанцу, али нису суспендовани.

Међународна антидопинг агенције одбацила је оптужбе да је прикривала случај и тужила Тревиса Тајгарта , шефа Америчке антидопинг агенције (УСАДА), који је то јавно тврдио. Као одговор на скандал, америчка влада под бившим председником Џоом Бајденом замрзла је свој финансијски допринос Агенцији. Она је касније повукла тужбу против Тајгарта.

Агенција се нашла на удару критика и због својих одлука у неким од најистакнутијих допинг случајева у тенису. Посебно је критикована јер је прихватила објашњења оптужених спортиста. У случају италијанског тенисера Јаника Синера, који је у једном тренутку био светски број један, Агенција је најпре покренула поступак пред Међународним спортским арбитражним судом, али је касније постигла договор о само тромесечној суспензији.

У случају друге играчице света, Пољакиње Иге Свјонтек, Агенција није уложила жалбу на казну од само месец дана.