субота, 13.01.2024, 17:00 -> 07:42
Извор: РТС
Аутор: Чедомир Тодић
Амерички фудбал
Почиње НФЛ плеј-оф: Браунси у Хјустону, Чифси дочекују Долфинсе
Утакмицама између Хјустон тексанса и Кливленд браунса (22.30), као и Канзас Сити чифса и Мајами долфинса (02.10) почиње плеј-оф НФЛ лиге.
Прошло је 18 недеља откако је у Канзас Ситију отпочео нови поход на Ломбардијев трофеј. Од 32 претендента остало их је само 14, а њихов број смањиваће се из недеље у недељу, све до 11. фебруара за када је заказан 58. Супербоул.
С обзиром на то да се све рунде играју на једну добијену утакмицу, свака екипа има своје шансе за одлазак у "утакмицу свих утакмица", без обзира на пласман у току регуларног дела сезоне.
Кливленд браунс
"Улични пси". Убедљиво најчвршћа екипа у лиги која је успела да превазиђе велики број пехова и не допусти да јој околности диктирају коначан пласман. Многе франшизе би се предале и окренуле борби за што бољи пик на наредном драфту, али не и Браунси. Засукали су рукаве и наоштрили оловке Кевин Стефански и Џим Шворц, радећи са оним што им је на располагању, уз додатак ветерана који су директно са кауча усакакали у педове и навлачили кациге. Резултат – 11 победа и шест пораза, уз обезбеђен пласман у плеј-оф пре последње недеље.
Иако су у првој утакмици остали без свог најбољег тркача Ника Чаба, а током сезоне и без првог квотербека Дешона Вотсона, Браунси су успели да на крилима одличне одбране и искуства ветерана Џоа Флака – предводио екипу до четири победе у пет утакмица – нађу пут до доигравања. У тих пет утакмица 38-годишњи Флако је успео да окрене сат и заличи на најбољу верзију себе, бацивши 1.616 јарди и 13 тачдауна.
Испоставило се и да Чабов изостанак није био ненадокнадив, с обзиром да су Џером Форд и Карим Хант успели да одрже игру трчањем ефикасном. Амари Купер је још једном доказао због чега га сматрају једним од поузданијих хватача у лиги, а офанзивна линија пружала је не више толико мобилном Флаку довољно времена за доношење одлука.
Међутим, највећу снагу овог тима представља одбрана којом руководи Џим Шворц. Предвођена Мајлсом Геретом, који је забележио 14 секова и представљао ноћну мору за противничке офанзивне линије, Шворцова одбрана дозволила је најмањи број јарди кроз ваздух у лиги.
Истакао се и Черверијус Ворд са пет пресечених додавања. Лајнбекерска линија и секондери врве од младих и талентованих играча који су своје ретке недостатке увек надомешћивали агресивношћу.
Уколико магија Џоа Флака не испари и одбрана настави да мучи противничке нападе, Браунси могу свој епитет једног од најпријатнијих изненађења регуларног дела пренети и у плеј-оф. Оно што је сигурно, представљаће екипу коју ниједан од фаворита неће желети да сретне.
Хјустон тексанс
Демико Рајанс. У својој последњој играчкој сезони за франшизу из Тексаса, Рајанс је био део екипе која је водила Хјустон до дивизијске титуле. У својој првој сезони на месту главног тренера наставио је где је стао и у потпуности променио идентитет екипе која је прошле сезоне играла толико лоше, да је тек у последњој недељи стигла до треће победе.
А управо је им је та победа у потпуно безначајном мечу однела из руку првог пика на драфту, који је отишао у Каролину, због чега су многи аналитичари исмевали Тексансе.
Годину дана касније, други пик на драфту који су потрошили на некадашњег квотербека Охајо стејта Си Џеј Страуда, одвео их је у доигравање први пут након 2019.
У својој првој сезони, Страуд је постао тек трећи играч у историји који је преводио лигу по броју бачених јарди у просеку и односу постигнутих тачдауна и пресечених лопти. Пребацио је 4.108 јарди, уз 23 тачдауна и само пет пресечених лопти.
Велику помоћ имао је у свом корпусу хватача који чине Тенк Дел, Ноа Браун и Нико Колинс. Терет по земљи требало је да деле Дејмон Пирс и Девин Синглтери, али је некадашњи тркач Билса ипак током сезоне преузео већи број акција.
Међутим, оно што је предтсављало највећу промену за Хјустон у односу на претходну сезону јесте карактер који је Рајанс усадио у цео тим и гледао га како цвета. Тексанси су током читавог регуларног дела имали проблема са повредама важних играча, али су и поред тога победили у великом број тесних утакмица на један посед. У њих спада и пресудни меч из последње недеље када је пораз значио сигурно испадање из трке за плеј-оф.
Одбрана је као и напад препуна младих и перспективних играча у свим линијама, међу којима се истичу Вил Андерсон, Дерек Стинџли, Џејлен Питре и Блејк Кешмен. Од Хјустона се не очекује да у овом плеј-офу направе озбиљан искорак, с обзиром на неискуство. Међутим, пре почетка сезоне, нико није очекивао да ће бити овде где су сада.
Канзас Сити чифс
Испуштене шансе. Улазак екипе из Мизурија у плеј-оф био је очекиван, али начин на који су Чифси стигли до доигравања није. У ери Патрика Махомса током које је његова екипа освојила два Супербоула и сваке године била домаћин финала конференције, први пут се десило да је бољи део екипе била одбрана и управо је дефанзивни део екипе разлог због ког су се нападачки стерилни Чифси нашли међу 14 најбољих екипа.
Нападачка филозофија чије је главно начело поразити противника наношењем хиљаду посекотина, уместо једним великим резом, а која се показала успешном у прошлосезонском походу на Супербоул – овога пута је заказала.
Додавања за 20 и више јарди ка пробоулеру Тајрику Хилу требало је да замене краћи пасови ка већем броју хватачких опција, што је функционисало, све док хватачи Чифса нису током једног лета мистериозно заборавили да хватају лопте. Канзас Сити је предводио лигу по броју испуштених додавања, што је уз некарактеристично бледе партије Махомса довело до свега 21,8 поена у просеку, што је изузетан пад, нарочито када се узме у обзир да је велики удео у поенима имала одбрана.
Махомс је пребацио 4.183 јарде, уз 27 пасова за тачдаун и чак 14 пресечених додавања. Већина хватачких опција је затајила, укључујући Тревиса Келсија који је прекинуо низ од седам узастопних сезона са најмање хиљаду ухваћених јарди. Једина светла тачка био је новајлија Раши Рајс који се зауставио на 938 јарди и седам тачдауна.
Одбрана чије акција позива Стив Спануло била је са друге стране покретачки мотор који је Чифсе, уз неубедљиву дивизију, дотерао у плеј-оф. Када је број дозвољених јарди и поена у питању, Чифси се налазе на високом другом месту. Продужавање уговора Крису Џоунсу испоставило се као одлично решење, а потписивање Друа Тренквила употпунило је једну од најбољих лајнбекерских јединица у НФЛ-у. Секондери који предводи Лаџеријус Снид препун је младих играча, драфтованих махом од стране Чифса, на којима ће "поглавице" желети да граде будућност франшизе.
Током претходних похода на Супербоул, Чифси су се истакли способношћу да темпирају форму како се сезона ближи крају и да најбоље партије пружају када је то најпотребније. Ове сезоне то међутим није случај и пред почетак доигравања екипа Ендија Рида пред собом има много питања на које морају да пронађу одговор, уколико желе да четврти пут у последњих пет година изборе пласман у Супербоул.
Мајами долфинс
У друштву себи равних. Када су сви здрави и ствари крену како ваља, тешко их је зауставити. Када не иде, онда не иде. Уједно и најпожељнији и противник коме се нико не радује, у зависности од тога какав им је дан. Мајк Мекденијел је као ученик Кајла Шенехена пренео већи део пелцера свог учитеља из Калифорније на Флориду, укључујући креативне шеме блокирања, већи акценат на игру трчањем, коришћењу фулбекова, али и неколико играча који су носили дрес Фортинајнерса.
Као и екипа из Сан Франциска, Долфинси су прилично распуцано започели сезону, бележећи 39 поена по мечу у првих осам недеља, чему је значајно допринела историјска партија у којој су Денвер Бронкосима дали 70 поена. Туа Таговаилоа изгледао је као МВП, Тајрик Хил је претио рушењу рекорда по броју ухваћених јарди, Рахим Мостерт и Девон Ечејн су успели да у истом мечу истрче по 100 и више јарди… А онда је уследила криза.
Када год би се Мајами сусрео са екипом која има позитиван скор, нестајала је сва магија из руку Таговаилое и сва мекоћа из шака његових хватача. Џепови у којима је некадашњи први пик на драфту требало да буде сигуран, рашивани су са свих страна, а одбрана која је малтретирала недорасле противнике нестајала би са терена. Једину победу против екипе са процентом победа већим од 50 одсто Долфинси су забележили против Каубојса у веома неизвесној завршници.
Напад је бољи део тима, што се показало у мечевима у којима су успели да се наметну и спроведу замисли свог тренера. Међутим, осим квалитета противника са којима су се сусретали пред крај регуларног дела, додатно су их успориле повреде Хила, Водла, Ечејна и других. Хил је сезону завршио као најбољи хватач у лиги када је број ухваћених јарди у питању са 1.799 јарди уз 13 тачдауна, док је Мостерт предводио НФЛ са 18 истрчаних тачдауна.
Одбрана није превише каскала за нападом, нарочито када је заустављање трчања у питању. Заустављање игре кроз ваздух представљало је слабији део дефанзиве, иако се у току сезоне у састав вратио Џејлен Ремзи. Велики пех за Долфинсе представљаће повреда коју је задобио Бредли Чаб и која ће га одвојити од терена на дужи период.
Уколико Долфинси успеју да се стабилизују и извештаји из тимске амбуланте буду повољни, може се очекивати да направе искорак у плеј-офу, што им већ деценијама није успело. У супротном, ако се тренд из регуларног дела сезоне настави, њихови навијачи неће имати много разлога за радост, с обзиром на то да екипе са негативним скором нису у плеј-офу.
Коментари