Сузе радоснице младе Нишлијке после бронзе на Светском првенству

Дуго је сањала о медаљи на светском првенству за сениоре, а када је схватила да је у Инсбруку ушла у финале, каже да су текле крокодилске сузе радоснице које није могла да задржи."У финалу сам се ватрено борила за постоље и јако сам поносна. Труд се исплатио, стратегија је успела, а сада градимо нову за следећу сезону. Иако сам доста напредовала у друге две дисциплине и завршила на седмом месту у комбинацији, које је према незваничном критеријуму довољно за квалификације за ОИ, сигурна сам да ћу следеће године остварити још већи напредак", изјавила је Сташа.

Сташа истиче да је ова медаља сасвим сигурно најсјајнија до сада, али да не треба заборавити на европско злато од прошле године.

"Сваки сјај медаље и подијума је оличење сати и сати проведених у анализама, планирању тренинга и одмора, извођењу специфичних и општих вежби, небројених покушаја у разноврсним пењачким задацима. Доста зноја, удахнуте прашине сала за тренинг и потраге за напретком. Процес припреме није једноставан. Треба савршено ускладити циљеве тренинга са временом које је на располагању и са телом, које није неиздашни извор енергије. Мотивација мора да буде присутна сваког момента - да подигне ум и тело када је извођење на тренингу незадовољавајуће, али и да „спусти лопту" ако треба уштедети енергију за сутрадан. Уколико је план био добар и његово остварење задовољавајуће, уз комбинацију са вером и одлучношћу, резултат ће доћи".

Спортско пењање ће се појавити на Олимпијским играма у Токију, а Сташа каже да је то њен примарни циљ у будућности.

"Олимпизам је био сан многих пењача и отварање капије ка ОИ у Токију је био за све нас стварање новог надахнућа за тренинге, за наступе на такмичењу, али и генерално за начин живота. Припреме су постале другачије, комплексније, али су нам помогле да научимо нове вештине суочавања са пењачким проблемима.Наши животи су се потпуно преусмерили ка остварењу тог циља, а овај резултат доказује да смо на добром путу. Сама помисао на одлазак на Олимпијаду ми ствара лептириће у стомак", додала је Гејо.

Сташа истиче да је породица њена највећа подршка и њена репрезентација од малих ногу.

"Отац Слободан, мајка Весна и ја смо заједно пропутовали пола света кроз пењачка такмичења. Овакав тим доказано добро функционише и једни без других не бисмо били у стању да пребродимо све препреке. Заједно стварамо позитиван такмичарски дух који је неопходан за квалитетно пењање на светском нивоу".

Људи у Србији не познају довољно спортско пењање, али млада Нишлијка истиче да се све више њих упознаје са овим спортом преко наших медија, а од петка се сигурно проширила реч о овом спорту.

"Драго ми је што смо имали прилику да приближимо пењање суграђанима преко ТВ преноса овог првенства. Надам се да ће то утицати и на млађе генерације, да их подстакне да крену да се баве пењањем, јер је спорт изузетан у погледу правилног и уравнотеженог развоја деце и младих".