Дејана Бачко, духовна снага јача од недостатака

Новосађанка Дејана Бачко, иако рођена без руку, данас је сликарка и вицешампионка Европе и света у паратаеквонду. Од своје пете године је дискриминисана у друштву. Међутим, то је није спречило да покаже да њена различитост није у физичким недостацима, већ у духовној снази и јакој вољи за животом.

Дејана је рођена без горњих екстремитета, али то је није спречило да освоји неколико медаља.

„Прошле године сам била на европском првенству, то је било прво такмичење. Освојила сам друго место, изгубила сам у финалу од Рускиње. Ове године сам била на светском првеству у Лондону, исто сам изгубила од Рускиње. Исто сам освојила друго место. Сада се припремам за европско првенство у Бугарској, које ће се одржати 7. децембра", каже Дејана.

Вежба сваки дан, а њен тренер каже да је поред напорних тренинга, успеху допринела воља, коју особе попут Дејане имају много више.

„Не треба да се одбацују из друштва, јер од њих може јако пуно да се научи. И поред њих је тебе после срамота да кажеш да нешто не можеш или нећеш или да те мрзи. Када видиш шта они све у ствари могу, а имају толико физичких недостатака", сматра Александар Андреевски, селектор паратаеквондо репрезентације Србије.

За разлику од удараца у спорту, за Дејану су много болнији били они које је током одрастања трпела од своје околине.

„Како су се ругали, како... Све, буквално. И да нисам могла да, то јест да ми нису дали да упишем ни средњу школу, то јест директорка није дозволила да упишем, али сам је на крају уписала и завршила ту школу, средњу уметничку школу за дизајн ‚Богдан Шупут‘ и уписала академију", присећа се Дејана.

Данас је на четвртој години, слика ногама и по томе је једна од ретких у свету, а следећег месеца има своју изложбу у Љубљани. Њен први портрет био је Новак Ђоковић.

„Он се обратио путем видео - поруке и рекао да сам ја за њега идол, да једва чека да ме загрли и нада се да ћемо се видети", каже Дејана.

Иако нижу успехе, Дејана и њен тренер немају нормалне услове за тренинге, што ни једно ни друго не обесхрабрује на путу ка светском врху.

„Ми не можемо да радимо те спаринге, ни те ударце комбинације, зато што нам је мали, узак простор, али градске власти су нас препознале, наш резултат и обећале нам већи простор", каже Андреевски.

Иако препрека, за њих двоје је сувише мала, с обзиром на проблеме које је живот стављао пред Дејану. Увек уз осмех, порука за све је - нема предаје.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.