Слободан Максимовић, од Карабурме до УФЦ-а

Осим храбрости, која је евидентно потребна да би се професионално бавили мешовитим борилачким вештинама (ММА), овим све популарнијим спортом, огромна су одрицања и жртве које подносе момци попут Максимовића.

"Тренирам два до три пута дневно, сваки тренинг траје око сат и по времена. Најтежи период за борца је последњи део припрема пред меч, као и скидање килаже. Понекад морам да смањим килажу и до десет килограма за мање од месец дана. То је исцрпљујуће физички и психички, поготово када сте, као ја, одвојени од породице", открива Максимовић.

Када је у Србији достигао врхунац у ММА, вођен жељом за унапређивањем вештина и усавршавањем, Слободан је отишао у Швајцарску. Годинама је живео и радио у Базелу, а пут га је водио на све стране света - био је у Русији, Шведској, Немачкој, на Тајланду, у Јапану...

"Захвалан сам на свим искуствима које сам стекао тренирајући ММА. Пропутовао сам читав свет, много научио и стекао искуства, не само спортска, већ и животна. Јапан је на мене оставио најјачи утисак, земља тотално другачија од свих у којима сам био. Људи су изузетно смирени и према свима се опходе са великим поштовањем", каже Максимовић.

Сада, пут га је одвео на запад. Тамо где је овај спорт најпопуларнији и тамо где раде најбољи стручњаци - у САД. Већ годину дана је у Денверу, где са својим пријатељем Бојаном Величковићем, вредно тренира у једном од најбољих ММА "академија" у том делу САД.

"Већ девет месеци сам у Америци и за сада све иде по плану. Дошао сам са једним циљем у Америку - да дођем до УФЦ-а и сву енергију сам усмерио ка спорту", каже Максимовић

Дакле, Максимовићев циљ је највећа и најјача организација на свету. Величковић је први Србин који се борио под окриљем УФЦ-а, а Максимовић верује да ће и он врло брзо потписати уговор са овом организацијом.

Прве кораке ка УФЦ-у је направио. Недавно је имао два меча у САД, против изузетних противника. Из оба је изашао као победник.

"Оба меча су била веома тешка, против 'домаћих' бораца, од којих један до сада није знао за пораз. Борио сам се на њиховом терену, али сам се добро припремио и на крају победио", рекао је Максимовић.

Иако многи мисле да је ММА искључиво мушки спорт, занимљиво је да Слободан сву жељу и енергију црпи из жена којима је окружен - мајке и сестара.

"Подршка породице и пријатеља ме 'гура' да идем даље. Мајка се у почетку противила, али ме је потпуно подржала и охрабрила када је видела да искрено желим овим да се бавим. Верујем да сам од ње и наследио борбеност, јер је подигла троје деце и извела их на прави пут. Тако да ми снагу уливају најјаче три жене на свету", каже уз осмех Максимовић.

О снази вере и породице је говорио и један од највећих ММА бораца свих времена, Федор Јемаљаненко, који готово сваке године пронађе време да посети Србију. Он верује да су оне темељи успешног и срећног живота, а Макисмовић се слаже да ништа не би постигао без подршке најближих.

Снови су ту, "иза угла". УФЦ је циљ сваког ко је икада навукао рукавице и ушао у ринг. Слободан верује да ће вредним и преданим радом ускоро добити прилику да одмери снаге са најбољим борцима света и да ће једног дана радити један такав меч у својој Србији, у свом Београду.