Дискретни хероји Србије

Србија у 2016. години апсолутно није каскала ни за једном светском спортском силом, већ је, штавише, била испред многих у бројним спортовима и дисциплинама.

Чекала је Србија дуго на своје прво одличје на олимпијским играма у Рију, чекала можда и дуже од очекиваног, свакако дуже него што је требало. Ипак, то чекање се исплатило.

Сав свој труд, крв, сузе и зној, Давор Штефанек је наплатио и окитио се златном медаљом у једном од најстаријих и најтежих дисциплина од оснивања Олимпијских игара, а својој нацији, као и колегама спортистима, донео неописиву радост, олакшање, али и мотивацију за напоран труд и рад, који ће се кад-тад исплатити.

Вођена Даворовим речима и успехом, Тијана Богдановић направила је једно од највећих изненађења Олимпијских игара. Осамнаестогодишња лепотица из Крушевца направила је сензацију у таеквонду, избацивши бројне фаворите за медаљу. Ипак, она златна измакла јој је за неколико стотинки и пар судијских одлука. Тијану то ипак није разочарало, већ је са сузама у очима и осмехом на лицу поносно слушала химну „Боже правде", док је са својих само 18 година стајала раме уз раме са двоструком првакињом света у таеквонду.

Да Тијана не буде једина дама са појединачним одличјем на Играма у Рију побринула се наша "богиња и принцеза" Ивана Шпановић. Она је у последњим тренуцима, у петој серији финала скока у даљ, „полетела" 7,08 метара и са новим националним рекордом заузела треће место и освојила бронзану медаљу која свима нама сија као злато.

Последњи, али подједнако важни као и остали одликаши, јесу кајакаши Марко Томићевић и Миленко Зорић. Они су такође показали да се напорни тренинзи, сав уложен труд и време, на прави начин наплате. У веома занимљивој трци на 1000 метара, вратили су се из „мртвих" и успели да освоје сребрну медаљу, престигавши бројне противнике па умало и првопласирану екипу Немачке.