Маја Огњеновић за РТС: Успешно лето, али са горким укусом у устима

Иза наших одбојкашица су четири веома напорна и успешна месеца, али то је и потврда дугогодишњег рада и успеха.

"Имајући у виду да је прошло тек пар дана од завршетка Европског првенства, нису се утисци потпуно слегли. Тешко је и изузетно напорно било ово лето, не стаје све у пар реченица. Четири месеца заиста физичких напора које смо претрпеле, имамо иза себе ОИ, и климатизацију, и изолацију на коју смо морали да одемо 7 дана раније, пре тога припреме, па потом ЕП у Београду. Имале смо успешно лето и не смемо сматрати неуспехом бронзу на ОИ и сребро на ЕП, али остаје жал и горак укус у устима после меча са Италијом", изјавила је Маја Огњеновић.

Капитен наше селекције Маја Огњеновић одиграла је на ЕП свој 300. меч у националном дресу. 

"Никада то нисам могла да замислим. Средином лета ми је пи-ар Савеза рекао да долази 300. утакмица, нисам нешто претерано била одушевљена. Али када је дошао моменат да ми председник Савеза преда урамљени дрес, сâм поглед на број 300 учинио је да ми не буде свеједно. Огромна је част и задовољство, поготово јер сам једина одбојкашица која је одиграла толико мечева у репрезентативном дресу."

За разлику од неких других спортова и спортиста, одбојкаши и одбојкашице Србије готово увек се одазову позиву у репрезентацију, ма колике клупске обавезе имали. 

"Мислим да генерално одбојка као спорт, бар у своје име причам, негује знатно већи колективни дух и хемију између играчица, тренера и савеза. Осећамо то током свих ових претходних година, а континуитет није лако одржати. Од 2006, када сам ја почела да играм, успели смо да га одржимо и то је велики успех", додаје Маја.

"Срећна сам и привилегована што сам била део свега овога. Звучаће мало као фраза, али спортисти када добијају индивидуална признања, не воле да се толико прича о томе. Тимски је спорт и ми једна без друге не бисмо ништа успеле. Наравно да пријају и ласкају индивидуалне титуле, признања и потврде, то је печат на сав труд и рад, али свака од нас у тиму има подједнаке заслуге", додаје капитен.

Огњеновићева је додала да је селектор Терзић један од главних шрафова и разлога успеха репрезентације Србије у протеклим годинама.

"Пуно значи његова улога. Он је 20 година на челу женске репрезентације и много је важно да свака екипа има лидера и вођу. Некада су то селектори, некада капитени и поједини играчи. Терзић је неко ко нас је низ година пратио и изнео генерацију и ону пре мене, ову која је сада и ону која долази. Његова реченица у финалу 2011. године у Београду, када смо губиле 2:1 и 6:0, гласила је 'све можемо да урадимо, али да не смемо да се предамо'. Он ретко када показује емоције, изгледа на сваких 10 година, али то је велики мотив за нас."

Маја Огњеновић не брине за будућност српске одбојке, пошто долазе талентоване генерације. 

"Има наследница. Женска одбојка је у експанзији у последњих 15 година, чињеница је да 90 одсто девојчица тренира одбојку у Србији. Све наше мање селекције и њихови успеси говоре довољно, не треба бринути о смени генерације. Биће ту младих нада које ће у наредним годинама носити репрезентацију."

Клупске обавезе брзо зову, па тако Маја Огњеновић брзо иде у Истанбул.

"Већ шесту сезону сам у Истанбулу. То је једна од најјачих лига на свету, са великим нестрпљењем се враћам тамо, почињу нам ускоро клупске обавезе, до почетка маја смо у клубовима и онда нас очекује дуго репрезентативно лето, почиње СП", закључује Огњеновићева.