Они раде за плату

На крају и они су само људи. Иако мислимо да по цео дан само тренирају и такмиче се и зарађују невероватан новац, и професионални спортисти имају послове као сав нормалан свет. То што о спортистима често судимо само на примеру фудбалера, чија баснословна примања померају све границе, не значи да су сви спортови економски исплативи.

Тако нешто сигурно знају српски такмичари који тренирају „мање атрактивне" спортове, али ситуације није много боља ни у иностранству.

Да би могао да плаћа рачуне, амерички ватерполиста Питер Хеднат стажирао у једној банци у Њујорку. Овај 32-годишњи момак искористио је време када је био повређен да напредује у финансијској институцији „Голдман Сакс". По завршетку Олимпијских игара 12. августа, Хеднат се враћа на своје старо радно место.

Норвежанин рођен у Етиопији, Уриге Бута, да би зарадио за живот, ради као чистач који сређује канцеларије и школске учионице.

Овај маратонац који је учествовао на Олимпијским играма у Лондону вежбао је у време када је имао паузе на послу. На крају су му у фирми у којој је радио понудили плаћено одсуство за време које је Бута провео на Играма.

Бацање диска није уносан спорт чак ни у Америци. То најбоље зна 25-годишњи олимпијац Ленс Брукс, који у Америци ради на грађевини, а повремено и као бармен и избацивач.

„Бацање диска је сјајна ствар, али на крају, желео бих да се бавим послом који би ми обезбедио пензију", поручио је Брукс.

Јапанац Кенки Сато, који на Олимпијским играма учествује у јахачким спортовима, у слободно време је будистички свештеник. Сато обожава медитацију, а његови родитељи кажу да у медитацији зна да проведе и 19 сати дневно. Он каже да му религиозност помаже код јахања.

Америчка триатлонка Гвен Јоргенсен, по повратку из Лондона, враћа се свом послу књиговође у једној фирми у Милвокију. И њу су послодавци пустили на Олимпијске игре, док су колеге посебно украсиле њен радни сто.

Чаз Бетс је 25-годишњи амерички рвач грчко-римским стилом који се бави графичким дизајном и анимацијом. Наравно, то ради у тренуцима када не тренира и када није на Олимпијским играма.

Британка Наташа Пердју једна је од најјачих жена на острву. Ова 36-годишња дизачица тегова прво је кренула да тренира карате, али се после смрти оца, пребацила на дизање тегова. Ипак, спорт јој није главни извор зараде. Наташа ради као професионални сакупљач секундарних сировина, тачније лимених конзерви у Лидсу.