Шок у Лондону, сјајни Атлетико у финалу!

Очекивали смо тврд меч, Челси и Атлетико Мадрид су нам баш то и дали у реванш мечу полуфинала Лиге шампиона.

Жозе Морињо и Дијего Чоло Симеоне су фудбалски терен претворили у шаховску таблу, и одмах по првом звиждуку судије Рицолија било је јасно да ће овај меч добити издржљивији и упорнији тим.

Међутим, чак и такво тренерско опредељење донело је утакмицу којој није мањкало темпа.

У уводним минутима сусрета Коке је, покушавши да центрира, погодио прво пречку а затим и стативу. Челси је одговорио са неколико удараца са полудистанце, који ипак нису превише забринули „њиховог" Тиба Куртоу.

Тренд напада који се завршавају око казненог простора једног или другог тима настављен је у добром делу првог полувремена.

И онда - шок! У једном од таквих необећавајућих напада Вилијан је измуљао лопту код корнер заставице, додао је до Аспиликуете који ју је само проследио до Тореса. Шпански нападач је погодио мрежу тима у коме је стасао и то није прославио. То је вероватно била слаба утеха навијачима мадридског тима.

Атлетико, ношен фанатичним вођством Симеонеа са клупе, није пао. Уследило је неколико полуопасних атака, да би затим, у самом финишу полувремена, Атлетико изједначио.

Хуанфран је вратио лопту на петерац након једне убачене лопте, она је поред несхватљиво статичне одбране Челсија стигла до Адријана Лопеза. Овај ју је слабо захватио али је она ипак нашла свој пут до мреже. Био је то велики ударац на самопуздање Челсија у наставку сусрета.

То се видело у првим минутима наставка, јер је Атлетико напросто кидисао ка голу домаћина. Идеалну прилику је пропустио Арда Туран, али је Шварцер одлично интервенисао.

Однос снага се није мењао, тежиште игре је било пред голом Челсија, што је приморало Мориња да реагује. Био му је поребан офанзивнији Челси, па је на терен ушао Самјел Ето, док је утакмицу завршио Ешли Кол.

Жељени резултат је изостао, јер је само пар минута касније Атлетико и повео. Самјуел Ето је неопрезно срушио Дијега Кошту у шеснаестерцу. Новопечени репрезентативац Шпаније је, након много перипетија са намештањем лопте и вербалним сукобима са појединим играчима „плаваца", погодио мрежу Шварцера.

Ово је био знак играчима Челсија да коначно енергичније крену ка голу гостију. Давид Луиз је, као резултат тога, погодио стативу након једног слободног ударца.

Али, офанзива Челсија је била јако кратка, и гости су врло брзо поново били ти који су господарили пољем и поседом лопте. Самоуверени и силно мотивисани, пресликали су акцију која им је донела изједначење и постигли су још један погодак, а стрелац је овога пута био Арда Туран. Већ тада, 20 минута до краја, било је јасно ко ће у Лисабон, на финале најелитнијег клупског такмичења.

До овог тренутка Челси је играо лоше. Након што је примио трећи гол, Челси је постао ужасан. Деловало је као да Атлетико може да постигне погодак када год то пожели.
Атлетико Мадрид је заслужено славио, иако је и у овом двомечу био скоро па аутсајдер. Тим који је лидер у Примери добио је прилику да у мечу са мрским градским ривалом одлучује о титули најбољег на Старом континенту.

Што се тиче Челсија, извесно је да је ово максимум овог тима, који ће морати да се "попуни" ако наредне сезоне жели да направи који корак више у Лиги шампиона.