"Ел Нињо" ефекат

Барселона је и овај меч почела у помало неортодоксном саставу, иако је Гвардиола, након пораза од Реала, био на удару управо из тог разлога. На терену, од самог почетка, није било Дани Алвеша, тек по други пут на неком мечу Лиге шампиона од када је обукао дрес Блаугране. Од самог старта, места је било и за младог Куенку.

Већ у 3. минуту Барселона стиже до прве од многих сјајних прилика. Након прелепе серије пасова са Алексисом Санчезом, Меси излази сам испред Чеха али слабијом, десном ногом погађа, погрешну страну мреже.

Наредни минути донели су апсолутну доминацију каталонског тима, уз неколико опасних ситуације испред гола „плаваца", али без конкретније завршнице.

Занимљива ситуација виђена је током 11. минута, када се Челси бранио са свих 11 играча у, или око казненог простора. Ова слика, неки би рекли "нажалост" неки "на срећу", била је нешто што је обележило овај сусрет више него ишта друго.

Минут касније, терен је напустио Кејхил због повреде бутног мишића. На његово место дошао је Жозе Босингва.

У 20. минуту Барса, готово већ као по навици, поново не успева да постигне погодак из више него идеалне прилике. Фабрегас је петом феноменално асистирао Месију, коју поново сам испред Чеха, али овога пута левом ногом, погађа голмана "плаваца" у ногу.

У наставку исте акције, прво је Инијеста покушао да искористи пометњу у казненом простору гостију, да би затим и Фабрегас добио прилику да из волеја савлада Чеха.

Маскерано, који је у тим тренуцима играо на десном боку, покушао је да прескочи свој везни ред и да са око 25 метара изненади Чеха. Његов ударац, иако је натерао Камп Ноу да се ухвати за главу, није био довољно прецизан.

На другој страни, само минут касније, и Дрогба стиже до своје, и наравно тимске, прве прилике на мечу. Репрезентативац Обале Слоноваче прошао је, у тим тренуцима грогираног Пикеа, али не успева озбиљније да угрози Валдеза.

Одмах након поменуте ситуације, Пике је напустио терен због последица које је оставио судар са својим голманом, па је место уз десну аут-линију поново заузео Алвеш.

И коначно, након 125 минута овог двомеча, Барселона је пробила зид испред гола Петра Чеха. Дани Алвеш је сјајно направио вишак, Куенка је коначно успео да убаци лопту у срце казненог простора тако да она стигне до једног играча Барселоне, и Бускетс је успео да уради оно што није пре шест дана, да погоди небрањену мрежу.

Само два минута касније, након непромишљеног и ничим изазваног старта Џона Терија, турски арбитар показао је капитену Челсија црвени картон.

У 43. минуту, Барселона успева да стигне до другог поготка, који их је у том тренутку водио у финале. Санчез је пронашао Месија, који као по шаблону у идеалном тренутку гура лопту до Инијесте. Омаленом везисти није требало више од тога да пошаље лопту иза леђа голмана Чеха.

Али онда, поново у заоставном времену и након сјајног паса Лампарда, Челси успева да постигне погодак. Све похвале иду Рамирезу, који је имајући у виду резултат и важност меча, показао завидан ниво смирености и луцидности када је лобовао Валдеза. Ово је био други погодак Челсија на овом двомечу, из исто толико удараца у оквир гола.

Већ тада било је јасно да нас очекује паклен наставак игре.

На самом старту наставка, тачније у 47. минуту, Барса поново долази до прилике, али је ударац Инијесте са десетак метара изблокиран. На поправни се дуго није чекало.

У 49. минуту, након прекршаја Дрогбе, досуђен је једанаестерац за Барселону. Лопту је наместио Лионел Меси, свих 96 хиљада људи на стадиону видело је лопту у голу, али је Аргентинац погодио само пречку.

Челси је наставио да се брани у формацији где је најистуренији фудбалер, то је био Дрогба, био на не више од двадесетак метара од сопственог гола.

Шансе су се низале, у 53. минуту сјајно се убацио Алвеш, лепо центрирао до Санчеза чији ударац главом завршава поред десне стативе Чеховог гола.

У 59. минуту и Пујол је окушао срећу, али и његов ударац главом, након одбитка, завршава мимо оквира гола Челсија.

Само два минута касније, млади Куенка пропушта, ко зна коју по реду, више него стопроцентну прилику за Блауграну. Сам, готово небрањен, искоса са леве стране успео је само да погоди Петра Чеха.

„Викторија" испред гола Челсија се наставила, али пролазили су минуту без прилике Барселона која би могла да се окарактерише као довољно озбиљна. Знаци нервозе, подједнако на терену, клупи и трибинама, постајали су видљиви.

У 78. минуту Бускетс поново покушава да савлада Чеха, али из одличне позиције шутира заиста очајно. Овде треба поново споменути да играчи Челсија, осим у ретким приликама, нису напуштали свој шеснаестерац, што је у појединим тренуцима деловало готово комично.

Пет минута касније, прво је поништен погодак Барселоне због оправдано досуђеног офсајда, да би већ у наредном нападу Меси погодио стативу.

И баш кад су сви погледи били упрти ка сату, кад су и Барсини налети почели да јењавају, резервиста Фернандо Торес, потпуно сам на противничкој половини, истрчао је контру, заобишао Валдеза и учинио две ствари у које је мало ко веровао пре само недељу дана – постигао погодак и обезбедио Челсију финале.

Недуго затим, судија је одсвирао крај, и тиме и званично скинуо Барселону са трона. Челси одлази у Минхен, док Барселони остаје да, колико толико, спасе сезону освајањем Купа краља. Прилику за повратак на европски трон имаће већ наредне сезоне.