Лик и дело новог селектора Алимпијевића: у Звезди непожељан, шокирао Обрадовића и бриљира у Турској

Истеком уговора Светислава Пешића окончана је мини-ера са врхунцем у светском сребру и олимпијској бронзи. Клупу „орлова“ преузео је тренутно најзвучнији представник млађе генерације српских кошаркашких стручњака.

Врло јаки кандидати били су чувени имењаци Саше – Обрадовић и Ђорђевић. Обојица са звучним именима и завидним играчким и тренерским биографијама, али без ангажмана. Обрадовић је сам истицао да је навикао на клупски режим вођења екипе, док Ђорђевић није имао намеру да се врати у националну селекцију након славног првог мандата, обележеног освајањем европског, светског и олимпијског сребра. Тако је прескочена "средња" генерација тренера, уз намеру да млађи унесу нову енергију у предстојећем циклусу.

Главна одлика Душана Алимпијевића у досадашњем току каријере јесте способност да подиже "мање клубове" – да остварује изненађујуће резултате и победе упркос ограниченим финансијским средствима, кадровским ресурсима и укупним околностима у клубу.

Каљење по војвођанској равници

Душан Алимпијевић је веома рано започео тренерску каријеру. Већ са 22 године, момак рођен у Лазаревцу био је део стручног штаба новосадске Војводине.

Од сезоне 2013/14, са свега 27 година, преузима место првог тренера у фузионисаном тиму Војводина Нови Сад. Иако је тим сезону завршио са негативним скором 12-14, успео је да обезбеди опстанак у КЛС. Наредне сезоне постиже одличне резултате – осваја треће место у КЛС, чиме се екипа пласирала у завршницу српског првенства. Само једна победа делила их је од пласмана у доигравање уместо Меге. Најистакнутији појединци из тог тима били су Марко Јеремић и Јован Новак.

Затим се сели још северније – у Суботицу. И тамо бележи напредак током двогодишњег периода. У првој сезони успева да обезбеди опстанак у лиги, а већ у наредној води екипу до пласмана међу четири најбоља тима у КЛС, чиме су се Суботичани аутоматски квалификовали за Куп Радивоја Кораћа у Нишу, први пут после две деценије.

Долазак у престоницу

Тријумфи на северу нису прошли незапажено ни у Београду. Алимпијевић је у априлу 2017. постављен за тренера ФМП-а, непосредно пред почетак завршне фазе Суперлиге Србије. Поверено му је вођење тима у којем је најискуснији играч био Филип Човић, са свега 27 година. Окосницу су чинили млади играчи попут Дејана Давидовца, Драгана Апића, Стефана Лазаревића, Џонеа Болдена, Ђорђа Каплановића и Александра Бурсаћа. Та екипа се у полуфиналу укрстила са Партизаном.

Финансијски проблеми јесу гурали црно-бела кола низбрдо, али је Партизан и даље важио за фаворита. Душанови "пантери" успели су да избаце Партизан са 2:0 у серији. У "Пиониру" је било 96:91, а у Железнику 78:68. Сам пласман у финале представљао је феноменалан успех за ФМП у новом добу, након златне ере током 2000-их. Црвена звезда није попуштала и убедљивом серијом 3:0 одбранила је национални трофеј.

Нагли успон Алимпијевића на српској кошаркашкој мапи поклопио се са новом ером у Црвеној звезди. Тражио се наследник Дејана Радоњића, који је градио успешан систем на Малом Калемегдану. Избор је пао на Алимпијевића. Душан је тада добио "коску", жаргонски речено, јер са 31 годином није водио мечеве ни у АБА лиги, а камоли у динамици Евролиге и АБА лиге, уз подразумеване циљеве освајања сваког домаћег трофеја.

Није се снашао. Превелик залогај за младог тренера и премало стрпљења управе. Већ у мају је отпуштен, након што је изгубио финале АБА лиге од објективно слабије Будућности Александра Џикића, финале Купа од Партизана и остварио скор 11:19 у Евролиги.

Захтевна домаћа публика га је посипала дрвљем и камењем, па је било неопходно променити средину.

Лансирала га је победа над Обрадовићевим Партизаном

Први ангажман ван граница наше земље био је у руском Автодору из Саратова. И ту је прошао као бос по трњу. Радио је од средине новембра 2018. до краја јануара 2019. и за то време је на 13 утакмица уписао осам победа.

Наредна дестинација је турска Бурса. Средина у којој ће заблистати. Читава кошаркашка Европа је чула за Душана Алимпијевића након првокласне сензације у сезони 2021/22, кад су у осмини финала као гости елиминисали Партизан 103:95 са тек пристиглим Жељком Обрадовићем. Црно-бели су већ виђени као фаворити за освајање целог такмичења и као повратници у Евролигу.

Међутим, борбени менталитет који је Алимпијевић пренео на Ендруа Ендруза, Дерека Нидама, Онуралпа Битима, Џона Холанда и остале је био кључан за непојмљив резултат. Не само то, затим су у наредна два гостовања избацили Цедевиту Олимпију (85:83) и шпанског представника Андору (85:68). "Пепељугиној причи" је дошао крај у финалу, где је Виртус био сигуран са 80:67. Спектакуларни Алимпијевићев подухват је награђен признањем тренера сезоне у Еврокупу. У домаћем првенству се два пута домогао прве рунде плеј-офа.

Налик Србији, следи позив из провинције у кошаркашку престоницу Турске. Великан Бешикташ га унајмљује 2023. године.

Фенербахче и Анадолу Ефес су за копље изнад преостала два члана истанбулског квартета који још чине Бешикташ и Галатасарај. Душан успева да од прве сезоне наметне Бешикташ не само као трећи тим у Истанбулу, већ и у читавој земљи. Ствара фантастичан однос са фанатичним навијачима и на том таласу екипа допире до полуфинала Еврокупа, где их елиминише француски Бург са 2-1 у серији, потом до трећег места на табели турске Суперлиге и полуфинала домаћег доигравања (елиминација од Фенербахчеа 3-0). 

Претходне сезоне је отишао корак даље на домаћем тлу, избацивши Анадолу Ефес са 3-2 у полуфиналу плеј-офа. Нису могли да се супротставе Фенербахчеу на путу ка триплети, изгубивши и у финалу националног купа (104:81) и Суперлиге Турске (4-1 у серији). У комбинацији са све већим улагањима, Алимпијевић граби све веће амбиције на домаћем и европском тлу.

Алимпијевић јесте кренуо рано са тренерским послом, али није био "вундеркинд". Упорност, рад, усавршавање и енергија су га довели да са 39 година води екипу са амбицијама ка трофејима у Турској и Еврокупу. Сад ће имати нову обавезу у виду српске репрезентације, што је сан сваког стручњака на овим просторима. Без обзира на резултате, оно што је сигурно јесте да ће унети нову енергију и модернији приступ. То је за њега природно, јер је свој статус зарадио тешком муком и радом.