Читај ми!

Јарамаз за РТС o златним "орлићима": Приказали су оно што недостаје нашем друштву

Европско злато у конкуренцији кадета вратило се у Србију после 18 година. Члан непобеђеног састава из 2007. Немања Јарамаз присетио се за Интернет портал РТС-а пута до трона и прокоментарисао импресивно издање састава селектора Стевана Мијовића у Тбилисију.

Селекција до 16 година је освојеним златом у Тбилисију донекле поправила лето репрезентативних млађих категорија, пошто су једини освојили медаљу. Претходно се химна "Боже правде" чула у Грчкој 2007. године, кад ју је са саиграчима певао Немања Јарамаз.

Уз Јарамаза су тадашњу екипу чинили и МВП првенства Дејан Мусли, Бранислав Ђeкић, Данило Анђушић, Никола Вукасовић, Александар Обрадовић, Никола Рондовић, Никша Николић, Александар Поњавић, Стеван Лекић, Лазар Радосављевић и Богдан Јовановић. У међупериоду су придодате четири бронзе и једно сребро.

Три године након играчке пензије, Јарамаз је испратио успех нових златних клинаца, који су на њега оставили сјајан утисак.

"Иако јесмо доживели један тесан пораз на турниру, гледајући резултате, делује да смо поприлично доминантно освојили шампионат. Притом треба напоменути да наши момци нису губили главу током финалне утакмице при вођству Литваније од десетак разлике, већ су изашли сталожено и преокренули у другом полувремену са 23 поена разлике, односно 13 у коначници. Наравно, велике заслуге припадају и читавом стручном штабу, са Стевом Мијовићем на челу, који је сигурно вукао конце и тактички адаптирао игру наших момака", истиче Јарамаз.

Осим пораза од Шпаније од 97:95 у групи, све остале утакмице "орлића" окончане су победом са двоцифреном разликом. Поређења ради, екипа из 2007. је окончала турнир непоражена уз велику борбу са Шпанијом у финалу. Немања се радо сећа тог достигнућа.

"Остала је једна лепа успомена и пре свега лична сатисфакција. Са друге, односно пословне стране, сматрам да је то један леп аргумент и практичан пример за моје даље бављење спортом, како у раду са најмлађима, тако и са сениорима", истакао је старији брат Огњена Јарамаза.

Meђу српским кошаркашким стручњацима и љубитељима овог спорта честе су дискусије о поенти и значају међународних такмичења за млађе категорије. Док једни упозоравају на изостанак медаља, други то лакше подносе, указујући на појединце из те генерације који имају значајну улогу у првом тиму.

"Сматрам да је резултат важан јер је показатељ одређене дозе талента и вештина, а што су предуслови за играње кошарке на највишем нивоу, уз наравно квалитетан и смислен рад, којег је опет све мање. Такође, не видим да једно искључује друго, напротив, мислим да те две ствари иду заједно. Под изговором да стварамо играче без резултата, чини ми се да се наша струка често ослобађала одговорности. Једноставно, неки од наших највећих играча су потекли из екипа које су освајале медаље у млађим категоријама. Сигурно да су генерације '87, '88, као и она из Бормија много раније, дале доста и српској и југословенској кошарци", каже Јарамаз.

Пошто је после играчке пензије покренуо камп "Јарамаз", његов примарни задатак је рад са децом и уочавање талената. Да ли у овом саставу има потенцијала за први тим Србије једног дана?

"Можда би некоректно било са моје стране да именујем децу и појединце, тј. фаворизујем једне наспрам других. Поготово то не бих радио у ситуацији кад су показали нешто што је мањкало у последње време како у спорту, тако и у друштву генерално, а то су заједништво, сарадња и конструктивност. Заиста има потенцијала на претек", наглашава Јарамаз.

Узраст од шеснаест година је врло деликатан моменат у развоју будућег кошаркаша. Усред су пубертета, расту, развијају се и већ за неку годину се очекује да куцају на врата првог тима. Нису више ни деца, а нису ни одрасли. Који су следећи изазови који их очекују? 

"Они су на правом путу, ту нема дилеме. Међутим, сваки следећи корак мора бити пажљиво испланиран у контексту развоја и напретка. Ту на ред долазе тренери, као и простор за игру и грешку на сваком нивоу. Залажем се за домаћу лигу са ограниченим бројем страних кошаркаша по угледу на све водеће европске националне лиге (Шпанија, Немачка, Француска...) и мало осетнијим и сигурнијим примањима како за играче тако и за струку. Сматрам да би то допринело већем простору за грешку, тј учење, а самим тим и напредак свих. Сведочим о играчима из других земаља који траже свој пут кроз домаћа првенства док не нађу једног тренера или систем који им лежи и након тога њихова каријера доживи експанзију. Неко то успе у 18. други неко у 23. години. Код нас је тај простор сведен на минимум и тек пар програма, који су углавном затвореног типа. Олако се одричемо талента услед недостатка есенцијалног бављења његовим преобликовањем у квалитет једног дана", закључио је Јарамаз.

недеља, 17. август 2025.
29° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом