Оклахома успела у немогућем - Јокић не личи на себе, проценти шута забрињавају

Батина је из раја изашла. Тако би се макар правдали родитељи на овдашњим просторима када остану без других дисциплинских и васпитних мера.

Тим постулатом се водила и Оклахома након прве утакмице полуфиналне серије Западне конференције, на којој им је Никола Јокић убацио 42 поена и ухватио 22 скока, поделивши притом шест асистенција.

Недорасло су, иако обојица преко 210 центиметара високи, деловали на том сусрету Ајзеа Хартенштајн и Чет Холмгрен и Оклахома се нашла у много већем проблему од губитка меча на домаћем терену.

Денвер се показао много опаснијим него што су многи то очекивали, те је тренер  Оклахоме Марк Дегнолт морао да пронађе брзо решење. Нашао га је у до сада незабележеном притиску и батинама. Углавном батинама.

Сав фокус на Јокићу

Постоје две школе мишљења како зауставити Денвер нагетсе, у случају да они то не ураде уместо вас - што је ове сезоне била честа појава.

Према једној, Јокића треба пустити да поентерски доминира и заборави на свој плејмејкерски нагон, чиме би се и из игре искључио остатак тима. Један кошаркаш, ма колико добар био, не може све сам. Макар не у плеј-офу.

Принцип друге школе темељи се на одбрани која је фокусирана само на Јокићу и молитвама да се остатак тима не разигра. Дегнолт се определио за другу школу.

Када је схватио да високи, али крхки центри његовог тима не могу да науде српском кошаркашу, почео је да га удваја и траја, а притисак је био видан много пре него што троструки МВП добије лопту.

А када би је добио, један од бекова Оклахоме - неретко и двојица - би увек био ту да помогне свом центру. На сваком карактеристичном шуту из рекета било је два или три пара руку, које често нису мариле за лопту. Судије би углавном остајале неме, на шта је указао и незадовољни Дејвид Аделман.

Иако му није први пут, Јокић се суочио са до сада невиђеним батинама, које је вероватно и очекивао. Судијски критеријум га је у више наврата изненадио, те је неколико пута арбитрима указао на то да не суде исте ствари на оба краја паркета.

Дешавало се Јокићу да одигра лош шутерски меч у плеј-офу, али би реакција углавном била брза и болна за противника. У овом случају навијаче Денвера мора да забрине учинак човека који им је донео једину титулу у историји франшизе.

Очајан проценат за три и игра ван ритма

Статус најбоље одбране у лиги Оклахома је потврдила и у плеј-офу, против најбољег кошаркаша на свету. Успели су да се прилагоде и поремете Јокићев ритам, што је био задатак који ниједна екипа није успела да реши у претходних неколико година.

Како у рекету више није толико ефикасан услед батина које добија без санкција, српски центар се више него иначе ослонио на шут споља, што се није испоставило као најбоље решење.

На претходна три дуела Јокићев проценат шута за три поена износи 18,2 одсто, а пали су му и проценти за два. Изгубио је чак 16 лопти - последица притиска - а забележио само 15 асистенција - последица лоше шутерске форме саиграча.

У претходна два меча је шутирао 8/25, односно 6/16 и ово је први пут после седам година да Никола Јокић на три узастопне утакмице шутира слабије од 40 одсто.

Јасно се видело колико је фрустиран својим издањима на терену, а самокритичан је био и на конференцији за медије. Када се изузму судије, кошаркаши Оклахоме су први који су успели да га избаце из такта, а када он пати, Денверу се не пише добро.

Изненађујуће, Нагетси су - осим на другој утакмици - играли веома добру одбрану и успели су да одведу три меча у неизвесну завшницу, иако Јокић није био на висини задатка.

Како је вратила брејк, Оклахома сада има веће шансе за пролаз даље. Денвер је међутим без обзира на све проблеме у више наврата показао да никада не одустаје, потврдивши победнички менталитет.

За корак више ће им бити неопходан Јокић из прве утакмице.