Полудистанца пред изумирањем – Јокић и ретки је чувају од заборава

"Да би некоме свануло, другом мора да смркне“, рекао би српски народ.

У модерној кошарци, шут за три поена и улази под обруч у други план су ставили шут са полудистанце.

Еволуција кошарке доноси брже, технички поткованије и шутерски развијеније кошаркаше који све чешће изгледају укалупљено. 

Јединственост у стилу игре пролази само ако је на ванземаљском нивоу (Јокићева мека рука и плејмејкерски преглед игре за своју висину, Јанис који у три корака може да претрчи терен, Дончић који ради све, Вембањама брише разлику између високих и ниских позиција).

На пример Шеј Гилџос-Александер, Ентони Едвардс, Донован Мичел, Тајрис Макси и Џејлен Браун лако могу да се сврстају међу 10 најбољих играча тренутно, али се они суштински, по стилу игре врло мало разликују.

Сви су изузетни шутери за три поена, добри техничари и инсистирају на продору до обруча где завршавају или се труде да изнуде фаулове и на тај начин оптерете противника.

Шут за три поена

Када је у сезони 1979/80 НБА додала линију за три поена, играчи су је углавном избегавали, а прву је погодио кошаркаш Бостона Крис Форд.

Тимови су просечно током меча у првих неколико сезона узимали тек између три или четири покушаја (сада је просек око 35).

Често су све покушаје узимали углавном исти играчи, па се неретко дешавало да више од 80 одсто тројки у једном тиму шутне исти играч.

Рекордери у погођеним тројкама у првих неколико сезона откако је уведена:

• 1979/80 Брајан Тејлор 90 (Сан Дијего клиперс)
• 1980/81 Мајк Брац 57 (Кливленд кавалирс)
• 1981/82 Дон Бусе 73 (Индијана пејсерс)
• 1982/83 Мајк Данливи 67 (Сан Антонио спарс)
• 1983/84 Дарел Грифит 91 (Јута џез)

Сада кошаркаши неретко по сезони лако пребацују бројку од 300 погођених тројки.

Стеф Кари је у сезони 2015/16 у којој је Голден Стејт регуларни део сезоне завршио са невероватне 73 победе и девет пораза убацио чак 402 шута ван линије 7,24.

Видосављевић: Постоје боља решења 

Тренер ОКК Београда Милан Видосављевић истиче да су због убрзања игре и мање вредности, ови шутеви у другом плану.

"Мислим да се најмање шутира из места са полудистанце, али шут из дриблинга за два поена може да буде веома добро оружје. Шут из места са полудистанце је лоше решење, пре свега зато што доноси само два поена, а уједно оставља мање простора за напад на обруч и сужава простор саиграчима", сматра саговорник РТС-а.

Смањује се број високих кошаркаша који шутирају са ове позиције.

"Све је мање високих играча са том карактеристиком. Данас модерна кошарка захтева да и високи играчи шутирају за три поена, па су више усмерени на тај сегмент игре", каже тренер ОКК Београда.

Када је у питању профилисање младих играча, саговорник РТС-а истиче да се са младим играчима вежба овај шут.

"Игра се много мање гради него раније – модерна кошарка је више концентрисана на шут за три поена или завршнице на обручу (разни улази близу коша или флоутери), јер је игра бржа. Наравно да се и шут са полудистанце вежба на тренингу и да му се посвећује пажња, али играчи једноставно немају навику да га често користе", сматра Видосављевић.

Како се шутирало у последњих пола века

Ера за ером од увођења шута за три поена, опадао је број "узетих" полудистанци. Ток промена може се посматрати у четири етапе.

Доминација полудистанце (1970/85)

Од седамдесетих година прошлог века до увођења линије за три поена, шут са полудистанце био је основни вид напада, са скоро 50 одсто удела од свих покушаја.

И током прве половине осамдесетих задржао је кључну улогу, упркос појави шута за три поена.

Најбитнији играч у овом периоду био је Џорџ Гервин који је четири пута био најбољи стрелац такмичења.

Готово уопште није шутирао за три а сезоне завршавао са више од 30 поена по мечу у сезони.

Он је сезону 1979/80 завршио са 33,1 поеном по сезони, док је две године касније имао 32,3.

Златна ера деведесетих (1985/00)

Током деведесетих година, у ери Мајкла Џордана, полудистанца је била једно од најпоузданијих оружја, са заступљеношћу између 38 и 46 процената.

Игра се ослањала на изолације, и мисмеч позиционирања. Играла се за нијансу грубља кошарка, а фаули нису лако додељивани.

Лари Берд и Мајкл Џордан били су најбољи шутери са полудистанце, али су покушавали и ван линије за три.

Први знаци промене (2000/10)

Почетком 2000-их година долази до благог пада, па се удео шута са полудистанце креће између 32 и 38 одсто.

Иако и даље важан, овај сегмент игре полако уступа место ефикаснијим решењима.

Представник полудистанце у овом периоду је Коби Брајант, који је такође волео шут са кораком уназад.

Пол Пирс је то радио у екипи Бостона.

Ера аналитике (2010/20)

Са продором напредне статистике и нове филозофије игре, коју су симболично представљали Хјустон рокетси, шут са полудистанце у наредној деценији пада на између 20 и 30 процената.

Генерални Менаџер Дерил Мори увидео је да су тројке и игра у обручу приоритет. 

Џејмс Харден и Ерик Гордон шутирају за три константно, док Двајт Хауард, касније Капела слуижи за пикенрол игру и скупљање промашаја.

Када је Стив Кер преузео Голден Стејт 2014. године усавршио је ову филозофију. Инсистирањем на кретњи кроз блокове и без лопте, са Стефом Каријерм и Клејом Томпсоном, Вориорси су отворили ново поглавље у кошарци.

Једини чистокрвни шутери са полудистанце у овом периоду били су ДеМар Дерозан и Кевин Дурент.

Дерозан је бек шутер који је можда и најбољи шутер са ове удаљености, али се у исто време мучио са шутем за три поена.

Кошарка данас

Полудистанца је данас постала статистичка грешка, тек 12 одсто свих шутева у претходне две сезоне је са ове раздаљине.

Њиме се од великих играча активно још само служе: Никола Јокић, ДеМар Дерозан, Кевин Дурент, Кавај Ленард и Девин Букер.

Они су једини играчи међу чији шут са полудистанце чини 30 одсто свих које узму током сезоне, а сви сем Букера (29) старији су од 30 година.

Занимљиво је да су управо ови шутеви између три и по и седам метара најнеефикаснији данас и они стоје као симбол вештине.

Никола Јокић као најбољи играч у лиги оправдава ову теорију.

У сезони 2025–26, готово 47% његових шутева долази из зоне средњег домета, што је много више од лигашког просека и јасан показатељ да Јокић не игнорише ту зону игре.

На овим шутевима има изузетну ефикасност – око 57,6% реализације, далеко изнад просека лиге.

Каква је будућност овог шута

Уколико се нешто драстично не промени, када поменути играчи од 30 и више година оду у пензију, постотак узетих шутева са овог дела паркета, могао би да падне да мање од девет одсто.