Црвена звезда на раскршћу - најбоља сезона у историји или већ виђен сценарио

Исцрпљујућа је била утакмица која је одиграна 15. фебруара у дворани "Чаир" у Нишу. Температура ваздуха у хали била је стандардно висока када је у питању вечити дерби, а уложена енергија три пута већа од оне која је потребна за неку другу утакмицу.

Одразило се то већ против Жалгириса, који је, мора се признати, одиграо одличну утакмицу, а Силван Франциско погађао онако како ће вероватно још једном или два пута до краја сезоне.

И Андреа Тринкијери је спремио све дефанзивне варијанте да затвори Звездино најјаче оружје. Тачније, два. Филипа Петрушева и Џоела Боломбоја. И успео је. Није Звезда одиграла лоше, али је фалила енергија, више концентрације, када су морали да се погоде шутеви.

Треба бити искрен па рећи да је и Бајерн затворио Звездину унутрашњу игру, а црвено-бели нису имали идеју како да нападну Баварце. 

Кошаркаши су људи од крви и меса

Играчи су жива бића, обични људи као остали, који су, додуше, међу најбољима у послу којим се баве, па су зато ту где јесу.

Међутим, када се нешто освоји, живо биће стекне утисак да је одређени посао обављен и природно је да се тело и мисли опусте, да се размишља на начин да је нешто "урађено". Пад је, може се рећи, и очекиван.

Али, пад који се догоди важно је каналисати и ублажити толико да последице не доведу до већ виђеног сценарија као претохдних година и натписа: Мало је недостајало за плеј-оф.

Претходних сезона често се говорило о томе како је важно добро одиграти Куп, искористити паузу и спремити се што боље за последња три и по месеца у сезони.

Ове године, Звездиној екипи, делује да се догодило баш супротно. Од меча са Партизаном у финалу, енергија је видно недостајала на сваком мечу, па и у дуелу са Задром који су црвено-бели рутински добили.

Далеко од тога да ове године Куп Кораћа није био важан, као што то не сме да се каже ни за претходне, а ни за наредне сезоне.

Иста имена у екипи као пре два месеца, али различити људи на терену. Укратко тако би могла да се опише Звездина игра у претходне четири утакмице.

Године и повреде

Ипак, треба бити реалан и рећи да није ни могуће одржати исту форму током читаве сезоне и играти на исти начин. Такве ствари диктирају и повреде, које црвено-беле у последње две недеље нису заобишле.

Дан пре утакмице са Цедевита Олимпијом, Јанис Сферопулос је на тренингу имао само осам играча.

Физичка потрошња у сезони је очигледна, узимајући у обзир и то да су готови сви играчи 30-годишњаци.

Нико од њих вам неће рећи да је уморан, али тело не може да сакрије то. Када фали снаге, играчу је увек лакше да после неколико дриблинга и искреиране позиције шутне преко руке, него да пробије до обруча и положи.

У пракси: када у 35. минуту утакмице, на пример, Кенан или Недовић изађу из блока, скоче и шутну, ако лопта не уђе, врло вероватно један од разлога је тај што фали снаге и енергије, што тело није у физичком стању као на почетку сезоне. И то је сасвим природно.

Три и по месеца истине

Већ у четвртак у Арену долази Олимпија Милано, али, вероватно, без Николе Миротића. Прилика да се збију редови у Звезди и ишчупа победа, макар била она и на "најружнији" могући начин.

Поставља се и питања на какав ће састав моћи да рачуна Јанис Сферопулос, али делује да домаћи терен овај пут мора да се искористи.

Није страшно када је криза резултата, јер ако је форма добра, и резултат дође. Али, ако је и криза форме, није обећавајуће.

Ипак, Црвена звезда и даље игра своју најбољу сезону у Евролиги у претходних 15 година.

Звезда јесте шеста на табели, али ако се погледа међусобни скор, боља је и од Бајерна и од Монака, тако да је фактички четврта, ако би се у овом тренутку завршио регуларан део сезоне.

Пре Купа Звезда је била пета, сада шеста на табели. Мења ли то утисак заиста толико?