Директор КЛС-а Грујин за РТС: Створили смо финансијски здрав организам, квалитет је препознат

Кошаркашка лига Србије у претходних неколико година доживљава раст на свим пољима. Пре свега, клубови су финансијски стабилни, имамо све боље играче и тренере, утакмице су занимљивије, а гледаност све већа.

Зато се родила идеја о напуштању АБА лиге и формирању јединственог домаћег првенства, о чему се све више говори и у јавности и у медијима.

Директор КЛС-а Александар Грујин детаљно и опширно је говорио о напретку КЛС-а нарочито у претходне три године. Темељно су се покриле теме утицаја АБА лиге, финансија, интересовања, квалитета и регуларности.

Систем "кључа" АБА лиге не дориноси квалитету

Прва тема разговора у просторијама у Сазоновој било је учешће српских клубова у АБА 1 и АБА 2 лиги, где је, како каже Грујин, главни проблем "кључ" са одређеним бројем клубова из сваке земље учеснице. Боље решење је учешће најквалитетнијих екипа, па макар то значило и 10 српских клубова у АБА 1, истичући пример Златибора, бившег првака АБА 2 који није могао да пређе у виши ранг управо због "кључа".

"АБА 2 је основана као утешна награда, да се мало замажу очи, јер ви из АБА 2 практично и не можете доћи до АБА 1. Како ће српски клубови доћи у АБА 1 и АБА 2? Тако што ће се десити корона па ће се поширити лига. Или ће доћи неки Дубаи, па ћемо ми кроз њу некако волшебно доћи до још једног места", истакао је Грујин.

Надмоћ српских клубова приказана је прошле сезоне, где су се Спартак и Војводина наметнули као најјачи тимови у АБА 2 лиги. Почетком текуће сезоне, Вршац је одустао од такмичења, упркос резултатима, јер је тражена свота од 25.000 евра за учешће. На њихово место ушао је Џокер.

"Српски клубови развијају кошарку у региону и уз то још треба да им платимо за учешће. Па ко је овде луд? То прихватају једино мазохисти. Прича мора да се окрене. Ако хоћете да вас развијамо, морате да платите цену на било који начин. Потпуно подржавам потез Вршца", навео је Грујин.

За формирање јаког домаћег првенства, према његовом мишљењу, врло је важно да Црвена звезда и Партизан добију А лиценце од Евролиге. Дефинисањем њиховог статуса олакшали би се даљи кораци на путу до стварања система са "вечитима" као учесницима од првог до последњег кола.

У интервјуу за сајт РТС-а, кошаркаш БКК Раднички Стефан Пено навео је да у овом тренутку бар четири до шест клубова могу да учествују по свом квалитету у АБА лиги. Грујин се потврдно надовезао на ту констатацију.

"Са 10-12 клубова у овом моменту имамо довољно финансијски јак и стабилан организам где могу без проблема да играју у највишем рангу такмичења од почетка до краја. То доноси велику популаризацију кошаркашког спорта у целој Србији. Много више волимо да видимо 'вечите' и остале клубове и у Лесковцу, и на Златибору, и у Вршцу, Сомбору... него што бисмо волели да гледамо Цибону, Сплит, Крку... Тиме бисмо омасовили спорт и анимирали децу да се баве кошарком."

Изузетно важна ставка је и проходност клубова из КЛС ка европским такмичењима. Грујин наводи како се интензивно ради са КСС-ом око обезбеђивања места у Фибиним такмичењима, без учешћа у квалификацијама, пошто, како тврди, наша кошарка то не заслужује. Наравно, ваља обезбедити и додатну финансијску помоћ клубовима у том случају, како би се растеретили трошкова путовања, ширења фонда играча итд.

Мањкавости у систему квалификација за Куп Радивоја Кораћа

Иако "Жућкова левица" освајају само "вечити", завршни турнир Купа је увек инетресантно такмичење. Међутим, у уводним колима појаве се мање познате екипе, често из нижег ранга, без шансе да изненаде неку од фаворизованих екипа. Грујин зато сматра да листа учесника треба да се одреди на основу пласмана на табели.

"Често има залуталих. Ако хоћемо најбоље клубове, они морају да дођу из КЛС, па нек се то обезбеди кроз табелу. Дешава се да КЛС екипе киксају у првенству услед пада форме, ритма среда–субота, повреда и пута изазваних управо мечевима у квалификацијама. Ваљда је лепше да видимо Војводину, Вршац, Златибор, Џокер него некога који је тек симпатична прича за новине без епилога? Шта то њима значи? Сами плаћају пут, изгубе у просеку са великом разликом, дођу као са ратишта против екипа на много вишем нивоу", разјаснио је Грујин свој став.

Стабилност финансија и интересовање спонзора

Преласком на причу о финансирању и буџетима клубова, Грујин каже како је претходне године очигледан велики напредак у моћи и стабилности учесника КЛС-а у том погледу. За то је било потребно пробудити свест кошаркашких центара о њиховом великом потенцијалу, објашњава Грујин.

"Мегазвезде су пре три године зарађивале до 1.500 евра, а сада могу да се наплате од 5.000 до 10.000 евра. Сада не можете да доведете играча испод 2.000 евра. Сем млађих, којима је важнији развој од зараде. Искусни етаблирани играчи су се вратили у лигу зато што препознају стабилност клубова и њихову политику", истиче Грујин, додавши да до пре неколико година за овим такмичењем није владало велико интересовање, што сад није случај.

Одлазак српских кошаркаша у Мађарску, Румунију, Бугарску, БиХ, па и Пољску, због боље плате, био је тренд претходних година, па и деценија. Директор КЛС-а напомиње да су финансијску стабилност клубова видели и играчи и тренери, који по квалитету и знању могу наћи добар ангажман у иностранству. Примери познатих тренера у КЛС, попут Владимира Јовановића, Владимира Ђокића, Саше Никитовића, Мирослава Муте Николића, Жељка Лукајића, потврда су да су приходи пристојни, примања редовна и дугови санирани.

"Тек спорадично можете да нађете случај играча неисплаћеног на време. Кошарка је као рад у привреди. Жива ствар. Долази до пробијања рокова, што је нормално и код највећих клубова. Клубови се финансирају највећим делом из локалних самоуправа, односно директно или индиректно од државе, кроз предузећа и спонзоре", наглашава Грујин.

Грујин је подсетио да 2021. није владало богзна како интересовање за КЛС, али преноси на кабловском оператеру "Арена спорт" допринели су расту од 300 посто. Спонзорске понуде су све веће, у основи је помоћ државе.

"Држава је била велики замајац. Председника државе, ког можете да волите и не, то је лична ствар сваког грађанина, али мора да се поштује све што је радио за спорт у Србији, за кошарку нарочито. Сви клубови су током и након пандемије два пута добили директну помоћ од 50.000 евра, што их је јако стабилизовало... Сад је на њима само да ли ће правити тимове са млађим или искуснијим играчима", рекао је Грујин.

Развој младих играча као циљ и приоритет

Према подацима КЛС-а, од 243 регистрована играча пред сезону 2024/25, највише их је у узрасту од 19 до 25 година, њих 116. Млађих од 18 година је 38, а старијих од 26 је 89 играча.

Каже да је млада суперзвезда српске кошарке Никола Топић кратко и врло успешно наступао за ОКК Београд, Душан Беслаћ је као играч Војводине ушао на списак током квалификационих прозора, Богољуб Марковић блиста у Меги, а Звездин Андреј Костић игра одлично на позајмици у Динамику. Грујин је навео још нека имена која заслужују, по њему, позив селектора Пешића – Марка Тофоског из БКК Раднички и центра Вршца Немању Поповића.

"Играчи треба да се развијају у КЛС. То је најбитнија ствар. Да потом иду у наше највеће клубове, али и да буду на услузи репрезентацији. То је кључ свега. Развијамо играча за велике клубове и репрезентацију", изјавио је Грујин.

Утицај странаца са друге стране "Велике баре"

При уласку на странице клубова на сајту КЛС-а може се приметити да знатна већина у својим редовима има Американце. Конкретно, пред старт сезоне је регистровано 38 странаца, од чега је 25 из САД. Наравно, тај број се може мењати због одлазака и долазака током сезоне.

Странци, нарочито Американци у КЛС проналазе погодно тло за афирмацију и даљи пробој. Напредују кроз ово такмичење, па нађу уносније уговоре.

"Доводили смо странце оног момента када су земље у региону почеле да дају веће уговоре него наши клубови. Тада су се доводили Американци за 1.000-1.500 долара. Летвица се сад померила. Странци су били јефтинији од домаћих играча, а то више није случај, већ играју они који праве разлику. Не само да би попунили број", рекао је Грујин.

Од распада СФРЈ до настанка АБА лиге, владао је романтични период чувене "Винстон" Јуба лиге где су "цветали" клубови из провинције. Нажалост, често је тај цват био краткорочан, јер су се по формирању јаких екипа и доласка добрих резултата ти клубови гасили. Краткорочни пројекти нису били ретка појава ни по уласку у нови миленијум. Да ли клубови имају плановe на дуже стазе, чиме би се ова динамика спречила?

"Руководити клубом и обезбедити средства је један од најтежих послова. Јако је битно схватити своје могућности. Чим резултат не прати финансирања, морате се зауставити. Сви смо то искусили мање-више. Осамдесет посто клубова су константни, без промене у структури. Што показује визију на две или четири године. Зависи од финансирања. Увек дође до излетања, понесе вас резултат, то не буде на крају испраћено финансијама и креће да шкрипи. Сада је јасна перцепција граница, жеља и могућности, што је за похвалу. Они који су лако ушли и брзо испали, били су неспремни, не препознавши квалитет КЛС-а", навео је Грујин.

Борба за регуларност

Разлог слабијег интересовања претходних година биле су и афере око намештање утакмица. Одговорни су кажњени, поједини судски спорови још трају, али је најважније да се уз сарадњу Фибе проблем решава. Сарађује се са фирмом “Спорт радар” на откривању нових случајева.

"У сезонама 2019/20. и 2020/21. смо као лига поднели кривичне пријаве против Н. Н. извршилаца, чиме се покренуо механизам. У комуникацији са Фибом смо радили и дању и ноћу, како бисмо дошли до процесуирања одређених играча. Називали су нас кладионичарском лигом, а показали смо да се боримо против тога. И на чијој су они страни? Нас који гурамо онај камен или они гурају у нас? Што су ћутали, ако су знали?“, каже Грујин.

Додао је да ниједан играч, клуб спортски радник неће бити изузет.

Која је последња утакмица КЛС-а у којој је уживао?

"Дуел БКК Раднички и Металца није био за оне са мало слабијим срцем. О утакмици Вршца и Златибора сам добио реакције службених лица и самих актера да у последњих неколико година бољу утакмицу нису гледали, судили, учествовали у њој. Меч на врхунском нивоу. У шест одиграних кола је пет утакмица завршено са пола коша у последњим секундама. О том нивоу нисмо могли ни да сањамо пре неколико година. Било је ситуација да се до последњег кола нису знале прве три екипе", поделио је своје утиске.

На крају је нагласио да му је велика жеља већи простор на Јавном сервису.

"Много више ме занима да видим резултат наших клубова, него АБА лиге. Сигуран сам да грађани Србије који гледају РТС на нивоу целе државе па и шире, желе да чују шта су клубови из њиховог града урадили", закључио је Грујин.