Јокић је корак испред свих, генијалност која ривале оставља у чуду

Кошаркаши Минесоте Руди Гобер и Ентони Едвардс су после недавног тријумфа над Денвером у Минеаполису приликом разговора са новинарима у свлачионици истакли да је Никола Јокић прозрео њихове намере у једном од напада при крају меча.

Чудили су се Минесотини одликаши Јокићевој кошаркашкој интелигенцији – вештини и начину на који је саопштио саиграчима куда ће проћи ривали – истакавши да је боље од њих знао радњу коју су смислили на тајм-ауту непосредно уочи завршнице меча.

Нису они једини који су се чудили и притом похвално изражавали о Јокићевим способностима током свих година колико Јокић наступа за Денвер. Међу бројним кошаркашима, позитивно о српском центру говорио је и по многима један од најбољих у историји, Леброн Џејмс.

"Постоје тренуци за које тренер не може да те припреми, видео снимци и историја. Морате имати кошаркашку интелигенцију да бисте се прилагодили. Ако немате тај ниво менталног састава или капацитета, онда тим као што је Денвер, који има једног од највећих кошаркашких генија у историји – Јокића, може бити од велике помоћи", рекао је Леброн.

Подсетимо, тренер Мајк Мелоун истицао је да Јокић поседује интелигенцију довољну да постане члан Менсе – удружења високоинтелигентних.

"Од доласка у Денвер било је евидентно да поседује висок коефицијент интелигенције, види ствари и пре него што се догоде, пре свих. Без обзира у каквој је ситуацији, он има решење за све. Када гледају Николу, људи користи само 'очни тест' да би расправљали о томе да ли је добар дефанзивац или не. Морају се гледати све ствари које ради. Има велику свест, велики коефицијент интелигенције, огромне руке", навео је Мелоун једном приликом.

Јокић већ 10 сезона у НБА лиги изазива одушевљење и поштовање код ривала, што потезима на паркету, што гестовима ван терена, својом непосредношћу на конференцијама и недостатком усхићења приликом пријема награда у НБА лиги.

Неретко због израза лица и начина игре, људима делује као да је Јокић мрзовољан док одрађује посао, а одрађује га на високом нивоу. Односом према кошарци показује озбиљност уочи, али и током меча, што између осталог и краси његов имиџ.

С тим у вези, Јокић је објаснио зашто на "посао" воли да долази у оделу.

"Једноставно ми се не свиђа како се поједини облаче за утакмице. Носити одело одражава однос према послу, то значи да сам овде да радим свој посао", навео Јокић.

Српском центру, нису одевне комбинације донеле реноме увек озбиљног спортисте, који свакако у мору разних модних варијанти делује другачије од осталих, не само из НБА лиге.

Публика се за њега интересује због начина игре, а потом и због става, што му и доноси поштовање. Једног од најбољих кошаркаша данашњице публика и љубитељи спорта не могу видети тако често на другим манифестацијама, сем кошаркашких у којима је актер.

Паран или непаран број прстију

Познато је да је Јокић један од кошаркаша коме бројке на крају меча поред његовог имена не значе много, те да увек истиче тимску игру и екипна достигнућа. Најсликовитије о односу према личним остварењима говоре његове реакције приликом примања трофеја намењеног најкориснијем играчу лиге. 

Посебно ће додела друге МВП титуле бити запамћена када је у кругу породице и најближих сарадника "дочекао" чланове Денвера у Сомбору, тачније на ергели, како би примио кристалну лопту у част најбољег кошаркаша у најквалитетнијој лиги на свету.

Међутим, јасно је да до свих трофеја Јокић није дошао лако, онако како изгледа његова игра.

Као што већина кошаркашких љубитеља зна, Дејан Милојевић је био међу првима који је препознао да Јокић поседује величанствене кошаркашке способности, наводећи у интервјуима да није кошаркашког центра направио врхунским, већ да му је помогао да развија потенцијал.

"Много пута сам чуо – погледај га какав је. Људи су алудирали на његове физичке способности. Јесам га ја све време посматрао, али не како су други мислили. Знао сам да гледам нешто посебно", говорио је својевремено Милојевић.

Међутим, Милојевићев метод рада са Јокићем је кључан за део разумевања Јокићеве игре. Милојевић је за америчке медије неретко објашњавао поступке на тренингу са најбољим светским кошаркашем.

Једна од вежби била је да добија лопту и додаје или поентира у зависности од броја прстију – паран или непаран број – који су подизали помоћни тренер на бочним аут линијама. Јокићев задатак био је да погледа обојицу, израчуна збир подигнутих прстију, а онда, у зависности од тога да ли је број паран или непаран, донесио је одлуку. Поред тога, често је Милојевић с њим вежбао развијање периферног вида, што је знатно утицало на перцепцију игре у каснијој фази, односно умеће визуелизације на терену.

Вежбе су уродиле плодом и његове способности само постају видљивије, а у складу с тим, бивши и садашњи НБА асови истичу Јокићеву генијалост, не кријући егзалтираност начином игре српског центра.

Јокић је у НБА лиги показао да се ипак може играти физички спорије, али да тај ритам не могу да испрате ни они најдоминантнији.