"Мартовско лудило", последњи бастион такмичарске кошарке у САД и математика од које се заврти у глави

Већ дуги низ година професионална кошарка у Америци, пре свега у НБА лиги није пандан Евролиги, у такмичарском смислу. До плеј-офа се не игра атрактивна кошарка и то је сурова чињеница.

За разлику од НБА лиге, колеџ НЦАА лига конкурентна је током цел сезоне, а поготово у марту када се у овом такмичењу игра завршни турнир.

Утакмице по квалитету и пожртвовању кошаркаша подсећају на евролигашке, а како и не би, јер је то многима последња шанса да се домогну НБА уговора наредне сезоне, последња шанса да се освоји турнир док не промене професију или можда једноставно зато што су се нашли у 0,18 посто кошаркаша који су трудом имали срећу да буду тамо.

Много пара и утакмица штете конкурентности такмичења  

Разлога за пад такмичарског духа и ривалитета има више, засићеност, страх од повреде, тренинг атмосфера на мечевима, услови за тренинг и игру, али се чини да су највећи велики број утакмица током регуларног дела сезоне и зарада.

Већина кошаркаша у НБА лиги зарађује има милионске уговоре који им дају сигурност, па једноставно губе жељу да се икоме доказују.

Чини се да и клупским организацијама ово не боде очи. Са монетарне тачке гледишта у томе нема ничег лошег док год су спонзори спремни да финансирају, а навијачи купе карте зарад презентације и добре представе, такозваног шоу програма на полувремену.

Такође, у току регуларне сезоне у којој се играју 82 утакмице, мало ко жели да пружи максимум знајући да ће дан за поправни бити већ сутра и да један или два пораза скоро да неће оставити последице. 

За разлику од њих, колеџ кошаркаши на завршном турниру НЦАА лиге који се игра сваког марта, морају да дају максимум својих могућности, па и више од тога јер често од тих 20 дана зависи да ли ће се ухлебити и доћи до свог професионалног уговора.

Скоро је лакше решити "покварену" Дрејкову једначину него колики је заправо тачан проценат кошаркаша који се након средње школе, а потом и колеџа домогну НБА лиге и свог "парчета пите" па је самим тим и јасно зашто је квалитет и интензитет кошарке на високом нивоу.

Кошарка, математика, астрофизика и сумануте бројке

Научник Френк Дрејк је 1961. године написао једначину којом је могуће проценити број активних, технолошки напредних, комуникационих цивилизација на Млечном путу.

Дрејк је имао идеју да запише велики број параметара које би затим помножили заједно. Данас је Дрејкова једначина је покварена, али знамо довољно о Универзуму да направимо још бољи оквир.

Дрејкова једначина говори да је број цивилизација (Н) које имамо у било ком тренутку унутар наше галаксије, једнак производу седам различитих непознатих величина из астрономије, геологије, биологије и антропологије, од којих је свака изграђена од претходног елемента.

1. Р∗, просечна стопа формирања звезда

2. фп, удео звезда са планетама

3. не, просечан број звезда са планетама које имају једну која би могла да подржи живот

4. фл, део оних планета које су развиле живот

5. фј, део планета које носе живот и које су развиле интелигентни живот

6. фц, део ових планета које имају интелигенцију и које су технолошки комуникативне у међузвезданом простору

7. И, дужина времена које таква цивилизација може да емитује или слуша.

Помножите у теорији ове бројеве све заједно, и добићете тачан број технолошки напредних, цивилизација које су способне да комуницирају са људима а које данас имамо на Млечном путу.

Једначина којом кошаркаши могу да одреде колике су им шансе да се домогну колеџа, "Мартовског лудила" и НБА лиге скоро да је компликована колико и Дрејкова.

Пут неког средњошколца до највишег циља, скоро тежак као решавање једначине

У Сједињеним Државама кошаркашке тимове у средњој школи годишње попуњује око 546.000 дечака и 410.000 девојчица.

Од тих 546.000, свега 34.230 односно нешто више од 6,2 одсто добије прилику (читај стипендију или полустипендију) да заигра за један од 2.020 регистрованих колеџа који имају своју кошаркашку екипу.

Тих 2.020 колеџа по квалитету поређано је у најмање седам такмичарских дивизија.

У првој дивизији НЦАА, на 363 универзитета у тимове је укључено 5.826 кошаркаша, што је нешто мало више од један одсто средњошколаца који су играли кошарку.

Завршни турнир прве дивизије, популарно “Мартовско лудило“ игра 68 екипа које имају до 15 играча, што доводи до чињенице да се за титулу бори 1020 кошаркаша, или 0,18 одсто оних који су у Средњој школи имали ове амбиције.

Највећи број такмичара који се нађу на завршном турниру има срећу да добије место међу НБА екипама.

На драфту који се одржава непосредно после завршетка овог спортског догађаја од ког поред телевизија, спонзора и самих школа највише профитирају кладионице, бира се 60 кошаркаша, што је 0,01 одсто од почетне бројке.

Овај проценат још више опада ако се узме чињеница да на драфту просечно буде изабрано између пет и десет кошаркаша из иностранства или других кошаркашких лига.

Скоро да су исте шансе да ће човека ударити гром када се по киши нађе под отвореним небом и да ће средњошколски кошаркаш у наставку каријере заиграти у најјачој лиги света.

"Све се врти око пара", можда и дипломе

За разлику од НБА колега, колеџ кошаркаши често имају само једну екипу, једну сезону, један турнир, један меч, понекад и један тренутак да се докажу пред саиграчима, тренерима и на крају скаутима који прате сваки њихов покрет.

Они већином немају милионске куће, возни парк, нису потписивали вишемилионске уговоре и зато из утакмице у утакмицу морају да дају максимални напор, не би ли играма завредили и обезбедили завршни турнир, а самим тим и пажњу неке НБА екипе која ће их изабрати на предстојећем драфту.

Многим кошаркашима који су на колеџ дошли са амбицијама да га заврше и постану стручни у области у којој су се школовали турнир је можда последња додирна тачка са такмичарском кошарком.

То им је готово и последња шанса да освоје трофеј, пре него што већ потенцијално наредне године спортску опрему замене канцеларијском и прекину нит која их веже за професионалну кошарку.

Завршни турнир, последњи бастион такмичарске кошарке

На завршном турниру у марту гледа се кошарка која није налик НБА лиги, на какву су многи навикли. Поседи више личе на оне у Европи, игра се агресивна одбрана, а за сваку лопту се скаче и у трибине, па није чудо што скоро 11 милиона годишње испрати овај спектакл.

"March madness" не прашта грешке, не прашта потцењивање противника, и не прашта опуштање на паркету. На овом турниру, фаворити постоје само на папиру, јер утакмице добија обично екипа која највише жели победу.

Након жреба, најбоље пласираних 68 екипа из Прве дивизије НЦАА лиге формира костур нокаут фазе, у ком сваки пораз и кикс значи паковање кофера и повратак кући.

Да би екипа освојила турнир, мора да победи шест утакмица, а да притом не изгуби ниједну, што је рачуница и једначина сама за себе, и на то не треба ништа додати.

Ипак као и у сваком такмичењу, постоје једноставно боље и лошије екипе, али је због такмичарског интензитета то у значајној мери изнивелисано па и "најјачи" против "најслабијих" улазе са максималним залагањем.

"Мартовско лудило" је сада у току, а велики број екипа којима је прогнозирана завршница - избачене су. На фајнал фору неће се наћи актуелни шампиони Канзас џејхокси, али ни Пурдју, Дјук, Маркет, Вирџинија и Аризона.