НБА трејдови на друштвеним мрежама – модерни и добро плаћени робови

Али ово није прича о њима, нити о ономе што се догађало на кошаркашком тржишту Америке до 6. фебруара, већ о начину на који се ствари одвијају приликом трансфера и размене играча.

Кошаркаши се у великом броју шаљу у друге клубове без пристанка, без знања, чак и без могућности да бирају. Сазнавање на друштвеним мрежама да су трејдовани већ је постао модус операнди НБА франшиза.

"Устао сам ујутру, спремао сам се за шутерски тренинг. Опрао сам зубе, нисам погледао телефон све док нисам кренуо да излазим из собе. И, следећа ствар коју знам, имао сам огроман број нотификација које су показивале да сам трејдован", рекао је Роберт Ковингтон када је 2018. године из Филаделфије послат у Минесоту.

Годину дана раније, Бен Меклемор се оженио и са супругом је отишао на брачно путовање "преко баре".

"Био сам на меденом месецу са супругом на Ибици. Покрено сам 'лајв' на Фејсбуку и онда је неко коментарисао следеће: 'Хеј, Бен, враћаш се у Сакраменто?' Тада је моја жена рекла нешто, мора да је видела на друштвеним мрежама. Потом сам морао да се искључим са 'Фејсбука", описао је Меклемор како је сазнао да ће поново у Калифорнију.

Џеред Дадли је за један од својих трејдова сазнао док је листао "Твитер" у свлачионици.

"Завршио сам тренинг, видео на 'Твитеру', а 10 минута касније ме је позвао агент."

И-Ес-Пи-Ен, "Вој бомб" и брзина пре људскости

Највећу улогу током прелазних рокова, осим самих челника лиге, има новинар Адријан Војнаровски са мреже И-Ес-Пи-Ен. Војнаровски, који је познат по својим "бомбама" (ексклузиве о трансферима), информације добија директно из врха НБА, пре него што се у причу укључе менаџери. Последњих година прикључио му се и млади Шемс Чаранија који сада ради за Атлетик (The Athletic).

"Само што сам завршио шишање, видео сам на 'Инстаграму'. Био сам код куће, шишао сам се и објавио фотографију како бих похвалио фризера. Тада су људи почели да коментаришу да сам трејдован", открио је Џереми Лемб, чија је прича веома занимљива.

Лемб је истакао да је трејд био потпуно неочекиван јер га је претходно Хјустон драфтовао и радовао се дебију. Међутим, три дана пре почетка сезоне 2012-2013, био је укључен у блокбастер са Оклахомом, у којем је Џејмс Харден завршио у Рокитсима.

"Одмах сам позвао агента, рекао ми је да је истина."

Ово су само неки од примера – Крис Пол је у клупском аутобусу сазнао да, заједно са Ал-Фарик Аминуом прелази из Хорнетса у Клиперсе, Кели Убре је пре "експлозије" у Финиксу био пројектован у Мемфису и то је открио после туширања, док је некадашњи "језерџија" Џош Харт најбоље описао како се играчи осећају.

Попут добро плаћених робова, шаљу се из екипе у екипу, а да често и нису свесни шта се дешава. Неприпремљени су, а некада и недоступни.

Примера ради, Кајл Корвер је 2007. био на турнеји са 76ерсима на другом крају америчког континента, када га је звао генерални менаџер Ед Стефански. Проблем је само био што је он спавао.

Касније је, путем гласовне поруке, сазнао да ће бити послат у Јуту џез. Корвер се није љутио, али је то показатељ да сами играчи врло ретко имају права да бирају у коју ће средину, осим ако је то претходно регулисано уговорима. Због тога се, између осталог, последњих година све чешће одлучују на одбијање уносних понуда како би били слободни агенти.

"Као играч, само желите барем поштовање да вас позову телефоном и кажу вам да сте трејдовани, а не да сазнајете на 'Твитеру", рекао је Харт, којем је Џеред Дадли одговорио да то више није "начин пословања".

Напредак технологије максимално је убрзао проток информација, раније су прве вести објављиване на форумима, па путем телевизије, где је обично И-Ес-Пи-Ен предњачио. Тако је, на пример, легендарни Винс Картер 2010. добио информације да ће бити нови члан Финикс санса.

Случај Картера, једног од најатрактивнијих момака који су крочили на НБА паркете, можда је и заокружио ту "телевизијску епоху", пошто се у другој деценији 21. века све пренело на интернтет, односно друштвене мреже. Од тада, ситуација као ових неколико описаних у тексту, има небројено много...

Како долази до трејдова?

Клубови преговарају о разменама, укљученим играчима и потенцијалним пиковима са будућих драфтова. Када се постигне договор, обично преко телефона, обе стране морају да обавесте лигу.

Од тог тренутка у причу се укључују тренери, власници, менаџери и сами кошаркаши.

"Када преговарате са неким, не знате с ким ће он после разговарати", рекао је један од бивших генералних менаџера у Источној конференцији, који није желео да открије свој идентитет.

"Веома брзо, од двоје људи који су се договорили, долазите до 10 људи који знају за трејд. Свако од тих 10 има своју мрежу контаката и веза."

У зависности од тога колико је страна укључено, методи саопштавања варирају. Генерални менаџер не може увек да издвоји играча пре тренинга или да га чека током туширања са спакованом торбом и потврђеном поруком. Када су играчи на турнеји (случај Ковингтона са почетка текста) или на одмору између сезона (случај Меклемора на меденом месецу), начин комуникације је још компликованији.

Сазнати на друштвеним мрежама може бити болније него да вам вести саопшти агент, али то је тренутна реалност и неће се ускоро променити. Или, како би споменути Амину рекао:

Свеједно је како сазнате, свакако ћете бити трејдовани.