Нова генерација "Фурије" има старе амбиције

Помало неправедно скрајнути, Шпанци на шампионат у Кину одлазе са великим очекивањима али чини се не и толико великим притиском.

Да не схватите погрешно, у контактима са шпанским новинарима може се чути да је циљ и даље највиши могући, али да им јачина осталих тимова, а ту пре свега издвајају Србију, Грчку, Аустралију и Француску, на неки начин скида притисак са леђа.

Из такве, за њих не баш честе ситуације последњих година, изабраници селектора Скариола стартоваће на далеком истоку планете. 

Без Гасола, са Гасолом

Повреде и године утицале су на легендарног Пау Гасола да прескочи септембарски турнир у Кини. Поред њега у шпанском тиму неће после дугог низа година бити ни Хуана Карлоса Навара, који је сада кошаркашки пензионер.

Неће играти ни "натурализовани" Шпанци Миротић и Ибака, али хоће Марк Гасол, центар НБА шампиона Торонта и без дилеме прва звезда тима.

Но, знајући његов стил игре, он на терену неће деловати као какав суперстар, већ ће му основна преокупација бити проигравање саиграча и тимски успех.

На његову срећу, брата и "Ла бомбу" одмениће такође врхунски играчи. Уз искуксне и готово увек присутне европске звезда Серхиа Љуља и Рудија Фернандеза, највећа помоћ Гасолу на терену биће нови члан Финикса Рики Рубио, који је из великог талента израстао у врхунског организатора игре НБА калибра, а који има (свега) 28 година.

Ту су и браћа Ернагомез, Вили и Хуанчо, који своју срећу и минуте такође траже у Америци, те узданице Барселоне Пау Рибас, Пјер Ориола и Виктор Клавер. Ростер до 12 допуњују тридесетогодишњи незгодни плеј Кино Колом, те Ћави Рабаседа и Хавиер Беиран.

На клупи је и даље италијански стручњак Серђо Скариоло, који попут Гасола у нову трку за медаљом улази са шампионским НБА прстеном на руци.

Колико се могло видети у припремном периоду, овогодишњи тим играће још бржу кошарку, са великим бројем шутева споља али и великом енергијом у одбрани, из које ће тражити свој омиљени сегмент - транзицију и контру.

Доминирају Европом али не и светом 

Историја шпанског учешћа на Светским првенствима није баш најсјајнија.

У 11 наступа освојена је само једна медаља, али је она била навреднија могућа - злато на СП 2006 године у Јапану.

Тада је генерација са младом браћом Гасолом, Гарбахосом, Рејесом, Мумбруом и Кабезаосом и осталима уз (не)малу помоћ Грка (избацили САД) успела да оствари дуго сањани сан. И то без пораза.

И пре и после тога Шпанци су играли одлично на Европским првенствима, где су почев од 1999. освајали медаље свуда осим у Београду 2005. То је тачно девет медаља, по три од сваке врсте.

На шампионат у Кини пласирали су се без већих проблема, у квалификацијама забележивши 10 победа и два пораза, и то углавном играјући са играчима који ће првенство гледати на ТВ-у.

Смештени у Групу Ц са Порториком, Ираном и Тунисом су велики фаворити да у другу фазу оду као први тим, а тамо их готово чека извесно дуел са веома јаком Србијом и Николом Јокићем, у вероватно кључном мечу групне фазе који може одредити судбине два тима...