Тео и Боби: Деца данас одрастају другачије, на нама је да им помогнемо

Половина средстава прикупљених од продаје улазница иде за пројекат изградње инклузивних игралишта, а акцији су се радо придружили и наши репрезентативци Милош Теодосић и Бобан Марјановић, који су свесни колико је важно помагати најмлађима. 

"То су сјајне ствари којих треба да буде много више. За њих треба сви да се залажемо и да се максимално потрудимо да помогнемо деци која имају неки проблем, да скренемо људима пажњу да су та деца око нас и да им треба помоћ.

Наш циљ је да се заједно играју и друже деца са сметњама у развоју и као и деца која немају потешкоће, да се воле и поштују и једни другима буду прави пријатељи", истиче Милош Теодосић.

Увек смо се радовали победама кошаркаша, који су слали лекције о фер-плеју, јединству, поштовању, вредном раду.

"Кошарка буди нова пријатељства и мами осмех људима на лице. И мени, наравно. То је за мене била наша репрезентација, наши играчи и цела та прелепа игра када се поносиш што си убацио лопту у кош, или када додаш лопту некоме. Осећаш се срећније.

Не само то, него си и срећнији што си способан да играш кошарку са својим другарима. Срећа је то што делите приче, ужину, храну, простор у бусу", прича Боби Марјановић, центар националног тима.

У години када се обележава 30 година од усвајање Конвенције о правима детета, Боби говори и о разлици у детињству некада и сада.

"Узео бих за пример моје детињство. Родитељи су се изузетно трудили и све ми омогућили да бих био срећан.

Постоје неки људи који се не би враћали у своје детињство, али ја бих се радо вратио, јер је то био један безбрижан период када сам размишљао шта ћу да једем, где ћу да се играм, кога има напољу.

Нису били заступљени телевизори и игрице. Тако га памтим. Нинтендо је имао само један друг у граду, па сви одемо код њега да се играмо.

У данашње време то је потпуно другачије, зато су деца затворенија, има доста компјутера, неке интеракције за коју ти не треба друг поред тебе, ви сте виртуелно у игри.

Са друге стране, и паркова је све мање, па деца када изађу напоље немају можда ни како да се играју. Када бисмо више чували паркове, мислим да би деца проводила много више времена напољу", истиче Боби.

Слично говори и Теодосић, плејмејкер репрезентације, један од кошаркаша на које се деца највише угледају. 

"Не мислим да деца данас одрастају лошије, већ бих рекао да одрастају на другачији начин. У наше време није било компјутера, телефона, друштвених мрежа.

Били смо много више упућени једни на друге, били смо креативнији, смишљали игре, сами смо налазили начин како да се забавимо.

Данашњој деци мислим да никад није досадно, увек могу да нађу неку занимацију. Са друге стране, уверен сам да би деца могла да се више посвете спорту и дружењу са другом децом.

Не мислим да су за то крива само деца, већ су и родитељи ти који треба да утичу да се клинци зближе и да им помогну да та интеракција буде квалитетна."

Утакмица против Литваније 10. августа у "Штарк арени" има и додатни циљ, поред циља да публика отпрати момке у Кину на Светско првенство.

"Спортом сам пре свега због тога почео да се бавим, да будем пример млађима као што су и мени старији били пример.

Много је важно када измамиш дечји осмех на лицу, јер то на крају измами и теби осмех. Срећа се увећава кад се дели и зато је обавеза свих нас не да прекидамо тај ланац него да чинимо да он буде све већи", закључује Марјановић.