Како "продати" плус девет за 40-ак секунди?

Ћосић, уз кога је као асистен био Душан Ивковић, је у Шпанију, где су први пут играле 24 селекције, повео комбиновани тим, најискуснији су били Далипагић, Радовановић и Вранковић, младе снаге предводио је Дражен Петровић, између су били Александар Петровић, Чутура, Зоран Радовић, Цвјетичанин, Араповић, Петрановић...

Изненађење је био Владе Дивац. Имао је 18 година, одиграо је тек прву сениорску сезону у Слоги из Краљева, али Ћосић је непогрешиво видео огроман потенцијал у дугајлији родом из Пријепоља. Током сезоне 83/84. Ћосић је неколико пута долазио у Краљево и индивидуално радио са Дивцем у коме је видео свог наследника.

Очито да је легендарни Крешо још тада имао идеју да Дивца води у Шпанију, али када је то и обелоданио изненађење није било мало. Дивац ће, стицајем околности, бити трагичар полуфинала против СССР, али идемо редом.

Наша група била је на Тенерифима а први ривал Нови Зеланд. Било је 118-81 (61-43) уз 34 поена Д. Петровића и 22 Далипагића. Млади Дивац је уписао својих првих осам поена на званичном такмичењу. Против Малезије је било још лакше, 131-61 (64-31). Кошеве је дало 11 играча, највише опет Дражен Петровић (22) и Далипагић (18), Чутура и Цвјетичанин додали су по 15, а 18-годишњи Дивац био је са 11 поена двоцифрен.

Нешто теже било је против Холандије, у победи 95-74 Дражен Петровић је дао чак 45 поена, 27 у првом полувремену! Играо је свих 40 минута, двојке шутирао 11/15, тројке 5/8, пенале 8/8. Публика је била уз Холанђане, али није могла да им помогне.

Аргентина је савладана (87-68) колективном игром, са добром расподелом поена: Цвјетичанин 16, Далипагић и Радовић по 14, Чутура 13, Д. Петровић 12, Радовановић 10... Последњи ривал у групи била је Канада. Уз доста напора наш тим је победио 83-80 са Драженом Петровићем још једном у улози лидера, дао је 36 поена. Канађани су имали добар тим, са Трианом и Вилтјером на челу.

Са Канарских острва наш тим је отишао са пет поебеда у исто толико утакмица, кош разлика била је 514-364. Пут до Мадрида водио је преко Овиеда где је била наша полуфинална група. Први ривал била је Кина, резултат 106-82 све говори. Дражен Петровић је опет био најефикаснији са 23 поена, Далипагић је дао 15 а Цвјетичанин, Петрановић, Радовић и Радовановић по 11.

Очекивало се да Италија са Ривом, Брунамонтијем, Сакетијем (селектор за Мундиајал у Кини), Мањификом, Премијером, Марзоратијем... буде јачи ривал, али остварена је глатка победа (102-76). Далипагић је дао 32 поена а Александар Петровић је са 23 надмашио брата Дражена (15).

Уследио је пораз од екипе САД (60-69) који није био планиран, али није битно пореметио планове јер је полуфинале било обезбеђено. Дејвид Робинсон, будућа звезда НБА, био је најбољи у америчком тиму са 21 поеном а запажен је, како по "висини" тако и по игри, био Тајрон Богс, момак који је имао само 159 сантиметара али је био брз као мунгос. Сасвим је из такта, и игре, избацио Дражена Петровића који је остао на 12 поена. Највише у нашем тиму дао је Чутура, 15. Далипагић је остао на само два што му је вероватно био најгори кошгетерски учинак у државном тиму.

Американци су били први са 5-0, ми други са 4-1. У другој полуфиналној групи у Барселони СССР је био први са 5-0 а Бразил други са 4-1 што је значило да у полуфиналу играју САД - Бразил и СССР - Југославија. Американци нису имали проблема са Бразилом (96-80) а онда су тог 17.јула 1986. на паркет мадридске "Паласио де депортес", у 22,00, изашли кошаркаши СССР и Југославије.

Уследила је једна од најдраматичнијих утакмица у историји Мундијала, једна од оних које се заувек памте. Нажалост, није било хепиенда за наш тим који је по свему приказаном заслужио победу и финале.

Југославија је била у сталном вођству, било је и плус 12 (58-46) али цела прича стаје у 41 секунду. Толико је било до краја када је наш тим водио 85-76. Већ смо, пред поноћ, славили улазак у фианле... Када је Сабонис погодио тројку за минус шест још увек није било забринутости, време је радило за наш тим. После "продате" лопте наших бекова Тихоненко је новом тројком смањио на минус три, али лопта је била наша а до краја 5-6 секунди.

После једног аута лопта је додата Дивцу коме су судије на 4 секунде пре сирене судили кораке!

То што су били "сумњиви" и што је Дивац, 20-так година касније када је први пут видео снимак рекао да није погрешио, сада нема значај. По старом, лошем обичају судије, у овом случају Ричардсон (Енглеска) и Муриљо (Аргентина) судили су анонимном Дивцу оно што никада не би неком познатом играчу. Валтерс је трећом узастопном тројком изједачио, изнудио продужетак који је совјетски ти добио 91-90.

Дивац ми је причао да је те ноћи био решен да остави кошарку. Пришао му је Праја Далипагић и рекао:

"Не тугуј мали, вратићеш ти њима са каматом..."

Какакв је Крешо Ћосић био човек, тренер и педагог показао је сутрадан у мечу са Бразилом за бронзу. У првој петорци нашао се трагичар Дивац. Порука је била јасна - верујемо у тебе.

Победа од 117-91 (Далипагић 32, Д. Петровић 23, Радовановић 22, А. Петровић 15) била је утеха али остао је осећај да је тим био кадар за више, можда и за злато које је припало Американцима после победе 87-85 над екипом СССР. Кени Смит је у финалу дао 23 поена, Робинсон 20, Чарлс Смит 17 док су совјетском тиму најефикаснији били Хомичиус (17), Тихоненко и Сабонис (по 16).

Први стрелац био је Грк Никос Галис са просеком 33,7, пратио га је Оскар Шмит (Бразил) са 31,3, Ли Чунг-хи из Јужне Кореје био је трећи са 27,8 а наш Дражен Петровић четврти са 25,2. 

Дражен, коме је мадридска публика звиждала приликом сваког контакта са лоптом, био је проглашен најбољим играчем првенства (МВП) а у најбољој петорци уз њега су још били Оскар Шмит, Валериј Тихоненко, Дејвид Робинсон и Арвидас Сабонис.