Ветар у леђа

Фудбалска репрезентација завршила је припреме у Аустрији, четири дана пред одлазак на СП у Јужној Африци. Одиграна су два меча и одржано девет тренинга. Највећи утисак после ових припрема је да је тешко створити утисак. Десет дана боравка у Аустрији није дало много одговора а поставило је још неко питање.

Екипа

На старту припрема нису били присутни Никола Жигић, који је отишао на потписивање уговора, и Дејан Станковић који је три дана пред одлазак играо финале Лиге шампиона. Бранислав Ивановић је отишао у сред припрема да буде кум на венчању најбољег пријатеља. Ниједна од тих ствари не мора да буде опасна сама по себи али је врло вероватно да подсвесно утиче на екипу. Требало би да је логично да екипа три седмице пре старта турнира размишља само о шампионату света.

Дисциплина

Ван терена - Овај део би требало поделити на дисциплину ван и на утакмицама. Радомир Антић је од доласка на место селектора унео новине. Екипа је много дисциплинованија сада него пре Антићеве ере.  па је разлика у понашању играча  значајно на страни садашње групе. Играчи ни једну ствар не раде без дозволе селектора и сигурно је да су и овог пута тражили његово одобрење.

На терену - Међутим, дисциплине није било у неким деловима мечева против Новог Зеланда и Пољске. Постављање живог зида против Кивија где играчи не стоје како би требало, је један, а брзо извођење корнера што су Пољаци учинили два пута је други пример. Ипак, врхунски тим то себи не сме да дозволи ни на пријатељским мечевима.

Атмосфера

Са стране гледано ту нема никаквих проблема и оно што се види је да фудбалери воле да проводе време у националном тиму. Наравно да током тренинга или током утакмице буде неспоразума али се они решавају разговором а не оптужбама. Случај када Луковић против Пољске мирно објашњава једном саиграчу да не стоји на месту на којем би требало то потврђује. 

Тренинзи

Већина тренинга била је затворена за новинаре па је тешко могло да се утврди какав је интензитет рада. Чињеница је да је у Аустрији одрађено девет тренинга и две утакмице.

Утакмице

Напад - И селектор Антић признаје да није задовољан јер тим на два меча није дао гол а током квалификација је постигао 22 у 10 утакмица. Први пут одкако је Радомир Антић на клупи Србија је играла меч без голова а први пут од 2006. и утакмица на СП са Холандијом и Аргентином репрезентација наше земље није постигла гол на два меча заредом.

Прилагођавање - Брине што су и један и други тим изненадили Србију. И Нови Зеланд и Пољска. На утакмици са Пољском екипа се прилагодила и уочила проблеме (Коларов је остајао сам са два противничка играча, три пољска фудбалера су бивала слободна у фази напада...). Са Новим Зеландом је било теже. Тим би морао да реагује брже на изненађења јер ће их бити на СП.

Уиграност - Ни један једини минут није играла екипа за коју се претпоставља да је најјача. Претходни пут првих 11 истрчало је на терен против Румуније 10. октобра. 

Остало - Утакмице против Новог Зеланда и Пољске могу али не морају да забрину. Није невоља у мечу са Новим Зеландом то што екипа није играла добро, невоља је што је доживљен пораз. Ма колико он био безначајан јер је у пријатељској утакмици он мора да буде опомињући. Јер је реч о екипи која је до СП стигла преко Нове Каледоније, Фиџија, Вануатуа и Бахреина. Велики тим, чаки ни без пет стандардних играча требало би да оствари бољи резултат.

Добра ствар је што је Пољска јачи ривал од Новог Зеланда а Србија је више показала у другој утакмици.

Ко је добио - Неколико играча појачало је свој статус. Поготово Драган Мрђа. Зоран Тошић такође, Невен Суботић у другој утакмици, Александар Луковић је практично осигурао стартну позицију, Данко Лазовић потврдио да је веома опасан.

Избор противника - По интензитету утакмица избор противника је одличан. Али можда више не би требало бирати ривала који не ида на шампионат и самим тим није под притиском могућих повреда, као репрезентација Србије. Меч са Пољском је због тога био рискантан.

Тактика

Тим је имао великих проблема на обе утакмице у којима су противници имали три играча у нападу. Против Новог Зеланда изгубљена је већина скок дуела у одбрани. Пољаци су нападали по земљи и правили вишак на боковима. Од те нападачке тројке почињала је одбрана и једних и других. Нови Зеланд најчешће није нападао на половини Србије, већ је нападао негде око центра. Пољаци су атаковали још пред казненим простором „Орлова". Нешто касније тим је успоставио равнотежу и избирио се са тим у мечу са Пољском.

Нажалост, предност коју Србија има са Николом Жигћем није искоришћена ни на једном сусрету. Углавном се нападало по боковима и то боље када су на десном боку играли дешњаци а на левом левоноги.

Улазак Драгана Мрђе је доносио преокрет и он је нова опција у ситауцији са три нападача. То је нова врста напада и повећава разносврсност у игри.

Мали број слободних удараца је слабо изведен. Или су лоше припремљени или се нешто крије. Врло је вероватно да се ради о овом другом.

Али тим нема право решење за директан ударац са позиције која одговара дешњаку. Коларов и Тошић, поготово Коларов, имају бомбе у ногама. Суботић је вежбао прекиде у Дортмунду интезивно прошле сезоне, Ивановић има страховит шут.

Однос према медијима

Направљено је неколико грешака које су могле да се реше једноставно па се стиче утисак да је све трапаво одрађено. Почевши од ситуације са Николом Жигићем, преко оне са Дејаном Станковићем па чак и од оне са Немањом Видићем.

"Приватне обавезе" - Новинарима је пред пут речено да Жигић има приватне обавезе и због тога није на старту припрема. Јасно је да када се ради о потписивању уговора медији у Енглеској, Шпанији, Италији, Немачкој...лако долазе до информација па су се новинари, сазнавши са Острва о чему се ради, помало у извештајима подсмевали објашњењу о „приватним обавезама".

Л'екип - Л'екип је објавио погрешну (чему нису склони) ифнормацију да је Дејан Станковић повређен и да пропушта СП. Да су само из репрезентације рекли да он иде на прегледе које није прошао у Београду јер је каснио на припреме све би било једноставно. И најавили да са екипом неће радити у петак... Овако, то је прећутано, он није тренирао дан пре меча са Новим Зеландом и повезујући те информације било је разлога за бригу. Поготово што више нико није веровао у веродостојност тврдњи. Нико не оспорава најбољу намеру стручног штаба и ПР службе.

"Шија или врат" - Пред утакмицу са Пољском стигла је једна вест. После утакмице била је друга о разлозима Видићевог одсуства (стомачни проблеми-прехлада).

"Киропрактикер" - Посебна је прича са Томасом Заневалдом, киропрактичарем који је придружен медицинској служби. Уместо да предухитре новинаре и најаве да је са екипом, у репрезентацији су упали у замку да објашњавају о коме се ради и падну под сумњу да нешто крију. Без разлога.

Амбиције

Није добро ако јавност више верује у репрезентацију од њих сами. Али је сигурно и да нико од играча не би више волео да направе резултат. Пласман на Светско првенство је страховит резултат. Изузетан. Али ту није крај. Далеко од тога. Екипа мора да буде гладна попут Новог Зеланда и Пољске против нас. Инострани медији верују у да је Србија одличан тим, али одавно је познато да противници стално хвале пред мечеве а после утакмица...

Шта даље

Ово је озбиљан тим, ово је озбиљан стручни штаб. Ако дају свој максимум могу чудо да направе на шампионату. Али време је да се то „ако" избаци...

Зато би свако требало да да све од себе. Наше „све од себе" је дати им подршку и бити им ветар у крила. Јер они стварно могу.