"Орлови" мокрих крила

Киша, која је 48 сати падала у аустријском месту Куфштајну, поштено је намучила "орлове" и Пољаке. Играчи обе репрезентације, чини се, нису успели да организују игру како су хтели, пре свега због натопљеног терена. 

После Новог Зеланда, на ред је дошла Пољска. Антићеви момци у меч су ушли са жељом да поправе утисак из претходне утакмице, и да се покажу у много бољем светлу. Међутим, "орлови" су, чини се, ушли бојажљиво и опрезно у дуел са Пољацима, што су противници искористили и брзо наметнули свој стил игре, који никако није пријао српским фудбалерима.

Пољаци су веома озбиљно схватили задатак "спаринг партнера" и задали доста мука „орловима", поготово у првом делу првог полувремена.

Пољаци су били доста опаснији у нападу, и неколико пута су били на корак до гола, али је одбрана „орлова", у којој није било Видића, који је одсуствовао због стомачних проблема, у последњим тренуцима избацивала лопту и блокирала ударце Пољака.

Исаиловић, који је био први голман на овом мечу, имао је неколико интервенција, додуше не толико сигурних, али мора се узети у обзир киша, која није допустила да се игра распламса.

Блажчиковски је добро шутирао из „слободњака", али поред гола, а Славомир је имао сјајну прилику, али је у буквално последњој секунди интервенисао Суботић.

Имао и је и Левандовски одличну прилику после велике гужве у казненом простору „орлова", али је Коларов избацио лопту са гол-линије.

Међутим, „орлови" су озбиљно схватили претње Пољака, па су заиграли доста одлучније. Наравно, озбиљнија игра и једних и других узроковала је много грубљу игру, нарочито Пољака, који су неколико пута, да не кажемо дивљачки, рушили Станковића.

„Показали су зубе" и репрезентативци Србије, показали да желе победу на мечу, па су у нападу играли све озбиљније.

У нападима је предњачио Красић, који је неколико пута фантастично пробио по десној страни, али лопта, после његових додавања није хтела у гол.

То се видело најбоље после ударца Лазовића, који је петом покушао да усмери лопту у гол, али је Фабијански у последњем тренутку зауставио лопту.

Разиграли су се и Јовановић и Кузмановић, па су напади Србије изгледали веома опасни. Међутим, без завршнице, чему је помогао и наквашен терен.

И капитен Станковић је опробао ударац, из даљине, али је лопта „прозујала" поред стативе. Таман када су „орлови" ухватили залет, арбитар је означио крај првог полувремена.

А у наставку, „орлови" потпуно нови тим, веома озбиљан и агресиван. Нису допустили Пољацима да се разиграју као на почетку меча, већ су од самог старта кренули у напад.

Можда су томе допринеле измене Радомира Антића, који је у игру убацио Тошића, Пантелића, Петровића и голмана Стојковића. Изашли су Јовановић, Жигић, Станковић и Исаиловић.

Измене не доносе промене у карактеристичној формацији 4-4-2 коју Антић форсира од тренутка када је постао селектор. Највероватнија селекторова намера, који и пре овог мећа истицао како резултат у овом период није примаран је била да, што је то више могуће, заштити и одмори играче на наквашеном терену неколико дана пред почетак Светског првенства.

Тошић је први запретио, са огромне удаљености, из слободног ударца, али је Фабијански одбранио његов ударац.

Пољаци нису имали толико простора за организацију напада, што им, много ангажованијом, агресивнијом, и слободно можемо рећи бољом игром, нису допустили „орлови". После феноменалне акције, у којој су учествовали Пантелић, Тошић и Красћ, фудбалер ЦСКА из Москве је шутирао, али право у голмана Фабијанског.

Међутим, ова акција је обећавала нове шансе и много опаснију игру „орлова" у нападу.

Најозбиљнију прилику репрезентације Пољске је имала након конфузне реакције одбране репрезентације Србије, када се лопта одбија до Блашчиковског који са десне стране одлично шутирао, али Стојковић одлично реагује и одбија лопту у корнер.

Тада уместо Лазовића у игру у лази Качар и формација се мења у 4-3-3. Последица тога је да игра репрезентације Србије, од тог тренутка, добија додатну сигурност, посебно у скоку на средини терена где доминирају три висока задња везна.

Тада почиње вероватно и најбољи период у игри репрезентације Србије, која тада, по први пут, имала већи посед лопте. Још једна промена је уследила у репрезентацији Србије када уморног Красиђа мења Драган Мрђа.

Фудбалер Војводине, најбољи стрелац Јелен Суперлиге наставио је тамо где је стао Красић, и одлично је искористио простор на десној страни терена.

Иницијатива за резултат има неколико изгледних прилика од којих је најбољу пропустио Марко Пантелић када, након центарсута Мрђе, неометан, са ивице петерца, шутирао преко гола. Још једна добра акција није претворена у гол када Мрђа, најзапазенији играц у овом делу меча, улази у шеснаестерац с десне стране али шутира преко гола.  

Изласком Лазовића, Пантелић је остао једини нападач на терену, али је то отворило могућност продора по страни, што су одлично радили Тошић, Мрђа, Коларов и Ивановић, који је додуше више вио концентрисан на одбрану гола.

Међутим, завршница меча није била толико узбудљива колико дотадашњи део игре, па се мирно чекао последњи судијски звиждук. На крају, Србија - Пољска без голова, али селектор Радомир Антић сигурно има разлога за задовољство - одбрана није попустила, а оно најбитније, нико није повређен.

Киша, која је падала током већег дела утакмице, али и два дана уочи сусрета, знатно је утицала на игру оба тима. Такође, приметно је било да репрезентативци Пољске, који се припремају за следећи циклус квалификација, неоптерећени Светским првенством, знатно жустрије улазе у све дуеле.

У овом сусрету селектор Антић је, чини се, поставио формацију на којој ће се заснивати игра репрезентације Србије, али је и испробао, са доста успеха, алтернативну формацију са три доминантна висока задња везна. што може претстављати још једну предност на Мундијалу.

Може се рећи да су "орлови" умногоме поправили утисак из претходног дуела са Новозеланђанима, а прилику да се покажу пред својом публиком имају већ у суботу, 5. јуна, када је заказана последња припремна утакмица пред Мундијал, на стадиону Партизана, против Камеруна.