Антић и Караџић

Није никаква тајна да селектор и председник ФС Србије Томислав Караџић нису у најбољим односима, али ако су тако функционисали током две претходне године заиста нема разлога да се исто не понови и у наредне две. Српски фудбал нема кадрове „за извоз", мало је и правих стручњака и правих спортских радника и зато су Антић и Караџић, једноставно, осуђени да се разумеју и раде заједно за добробит нашег фудбала.

У сукобу два наглашена ега могући су, и логични, неспоразуми, различита видјења, али када је изнад свега општи циљ, разлике се морају превазићи. Сигуран сам да су Караџић и Антић, као људи који и те како знају свој посао, схватили да су заједно јачи и да један другоме требају. Фудбалском савезу Србије треба енергични председник какакв је Караџић, дуго у фудбалу, дуго у привреди, успешан на оба поља. Треба му, наравно, и стручњак профила Радомира Антића који је у протекле две године окренуо ситуацију око репрезентације за 180 одсто.

Не слажем се са свим Антићевим оценама око нашег учешћа у Јужној Африци јер мислим да је резултат неуспех, али се слажем да се Србија није обрукала и да је нико није надиграо, без обзира на две изгубљене утакмице. Већ сам написао да се ово учешче ни по чему не може поредити са оним у Немачкој 2006. јер и измедју испадања има разлика. У Немачкој смо били 32, овде смо 23. Ако у Бразилу 2014, под условом да се квалификујемо, напредујемо за 9 месета значи да ћемо бити (бар) у осмини финала.

Већ крајем лета почињу квалификавције за ЕП 2012. За наш фудбал, и касу Савеза, било би од великог значаја да веже два велика такмичења. Ми боље играче од ових који су ишли у Јужну Африку немамо, тешко да бисмо нашли и бољег селектора, према томе ваља се са истим снагама окренути ономе што предстоји. Јужну Африку ће свако од нас „сварити" онако како ће му бити најлакше, заједнички је осећај да је могло, па и морало, боље али није крај света. Ако пре четити године нисмо могли рећи да „има и горих од нас", сада можемо, мада је увек боље гледати у оне испред себе него у оне иза.

Антић ће сигурно извући искуство из ове три утакмице у Јужној Африци. Када сам га на аеродрому у Нелспруиту питао „да ли нам је недостајао прави голгетер" одговором „да се не бави оним што немамо него оним што имамо" заправо је признао да нам је недостајао играч који би знао да заврши акције.

Две последње класичне „деветке" које смо имали били су Саво Милошевић и Дарко Ковачевић. На тај тип играча од оних који су били у Јужној Африци највише личи Драган Мрдја, али шта бисмо рекли селектору да је у тим ставио Мрдју а ми прошли како смо прошли? Било је логично да се Антић ослони на играче који су изнели квалификације а око тога да ли је против Аустралије требало почети са више нападача можемо да се споримо колико хоћемо, али је исто тако неспорно да је постава која је почела направила неколико изразитих шанси али нисмо дали гол...

Знам да су и Караџић и Антић, као и свик ми, очекивали више, неки чак и много више, од овог Мундијала, али кад се наде нису оствариле ваља се окренути новим циљевима, изазовима па и надама.

Да ли сте знали ?

- Први меч у историји Мундијала играли су 14.јула 1930. Француска и Мексико (4-1).Стоти је био у Швајцарској 1954 (Аустрија-Уругвај), 250. СР Немачка против Немачке ДР (1974), 500. Аргентина и Бугарска (1994) а 750. Парагвај и Нови Зеланд (2010).

- Голом против Енглеске Мирослав Клосе је достигао Пелеа, сада обојица имају по 12 погодака на светским првенствима. Испред су само још Жист Фонтен (13), Герд Милер (14) и Роналдо (15).

- Са просеком од 24,9 година Гана је најмладји тим не само медју четвртфиналистима већ и на целом турниру.

- Немачка и Бразил одиграли су по 96 утакмица на светским првенствима, али чак и да додју до финала „стотку" ће прославити тек за 4 године у Бразилу.

- У Немачкој 19,8 одсто становништва игра фудбал, највише од свих учесника Мундијала у Јужној Африци. Најнижи проценат , само 2 одсто, има Јужна Кореја.