Европа губи примат

Поглед на архиву указује да су 1998. у Француској међу последњих 16 Европу представљали  Италија, Норвешка, Француска, Данска, Немачка, Холандија, Југославија, Румунија, Хрватска и Енглеска, дакле укупно 10. Четири године касније у Јапану и Кореји у осмини финала било је 9 Европљана: Немачка,Данска,Енглеска, Шведска, Шпанија,Ирска,Белгија, Турска, Италија. У Немачкој 2006. „стара дама" је опет имала 10 од 16 представника: Немачка, Шведска, Енглеска, Португал, Холандија, Италија, Швајцарска, Украјина, Шпанија и Француска.

Истовремено,  Јужна Америка је 1998. у осмини имала 4 тима, 2002. само два, 2006 -три а овде већ има 4 са могућношћу да Чиле комплетира подвиг. Осим тога, на 14 досадашњих утакмица јужноамеричке селекције још нису изгубиле утакмицу: 11 победа и три ремија без меча Шпанија-Чиле.

У прилог тези да Европа губи примат говори и чињеница да су два од четири светска првака из Европе већ код куће, Француска и Италија, а још један ће им се придружити после осмине финала јер међусобно играју Немачка и Енглеска.

Истовремено, Северна Америка има два представника (исто као и 2002), Азија такође два (идентично као у Јапану и Кореји 2002), Африка опет има само једну селекцију у последњих 16. У Француској је то била Нигерија, у Јапану и Кореји Сенегал, у Немачкој Гана која овде понавља подвиг.  Географска карта фудбала дефинитивно се променила. Многе репрезентације остварују своје најбоље резултате. Парагвај и Холандија су по први пут победили у сва три меча и освојили прва места у својим групама, Словачка се као дебитант пробила у осмину, Јапан је први пут на светском шампионату дао три гола, Нови Зеланд је отишао кући непоражен...

У контексту дебакла Италије и Француске, наше испадање  делује много достојанственије.За разлику од бивших светских првака који су игром и понашањем били далеко од некадашњег нивоа, ми заиста имамо за чим да жалимо јер је шанса била велика. Нисмо је искористили, резултатски учешће је неуспех јер смо игром показали да можемо са сваким, али нешто је недостајало. Срећа, боље суђење, спретнији стрелац, мање (других) жутих картона, од свега помало. Ипак, када се упореди Јужна Африка 2010. са Немачком 2006. закључак је да поређења нема, све је у корист садашње генерације „орлова". Видим на нашим сајтовима да су фудбалери топло дочекани и радујем се томе. Веза између фудбалера и фудбалског народа, негована током квалификација, мора бити настављена. Једна страница је затворена, окреће се нова-Европско првенство у Пољској и Украјини.Надам се са Радомиром Антићем на клупи и великом већином  играча који су били у Јужној Африци јер боље немамо. Заједно имају још доста тога да кажу. Изјава председника ФС Србије Томислава Караџића упућује на закључак да ФСС не размишља о промени селектора, остаје да се чује шта тим поводом има да каже сам Антић који би, као човек који воли изазове, требало да остане на кормилу брода који се насукао око Рта добре наде, али није потонуо. После „поправке" наставиће успешну пловидбу узбурканим фудбалским морима.

Да ли сте знали ?

-Парагвај је осмом уцешцу на светском првенству успео да освоји прво место у групи.

-Нови Зеланд је отишао куци без пораза.То се десило још само у ри слуцаја: Шкотска 1974,Камерун 1982 и Белгија 1988.

-У Јужној Африци се први пут десило да финалисти са претходног шампионата испадну у првој фази.

-Од 1986. најмање један дебитант поролазио је у осмину финала.Овде се то десило Словачкој.

-Швацарац Алфред Бикел и Швеђанин Ерик Нилсон играли су на првенствима света 1938. и 1950.

----------------