“Мајсторица” у Јужној Африци
Победа Парагваја над Словачком (2-0) употпунила је утисак о сјајном старту јужноамеричких репрезентација: Аргентина има две победе, Уругвај и Парагвај по победу и реми, Бразил и Чиле по победу. Шест мечева без изгубљене утакмице. Не мора да значи да ће нека од јужноамеричких селекција овде постати првак света, али ако је до традиције - јужноамериканци имају овде веће шансе од Европљана.
Историја каже да је однос броја освојених титула европских и јужноамеричких селекција 9-9. Постоји, међутим, и једна разлика која није за занемаривање: од четири европске земље које су биле првак света (Италија 4 пута, Немачка 3, Енглеска и Француска) ни једна титулу није освојила ван Европе!
Италија је своје две прве титуле освојила 1934. код куће и 4 године касније у комшилику, у Француској. Преостале две су из Шпаније (1982) и Немачке (2006). Немци су најбољи били 1954. у Швајцарској, 1974. у својој земљи и 1990. у Италији. Енглези су своју једину титулу освојили 1966. у Лондону а Французи 1998. у Паризу. Дакле, од 9 титула, осим што су све са европског тла, 4 су са домаћег терена. Јужноамериканци су на свом континенту славили четири пута: Уругвај 1930 у Монтевидеу и 1950. у Бразилу, Бразил 1962. у Чилеу и Аргентина 1978. у Буенос Аиресу. Остале титуле су са "гостовања"(Бразил, 1958. у Шведској) или "неутралних" континената (Бразил 1990. у Мексику и 1994. у САД, ако северну Америку третирамо као засебни фудбалски континент, и Јапану и Јужној Кореји 2002, и Аргентина 1986. у Мексику).
Лош старт неких европских земаља (Енглеска, Шпанија, Француска) које су у најавама биле помињане као могући кандидати за првака света још више наводи воденицу на млин јужноамеричких тимова. Они на тренутној "мундијалској берзи" имају вредније акције, али до краја има још доста и могуће да додје до промене вредности "акција".
Утисак о успешности "латино-фудбала" допуњује и Мексико, једино је подбацио Хондурас али од ове централно-америчке земље заиста нико није могао да очекује подвиге.
Може ли нека селекција са неког другог континента да "помири" Европу и Јужну Америку? Сумњам... Веровао сам да ће бар нека од афричких селекција стићи далеко, али како данас стоје ствари само Гана има шансу да прође у осмину финала (текст је писан пре меча Бразил - Обала Слоноваче од чијег су исхода зависиле шансе "слонова"). Камерун је већ испао, Јужна Африка има само теоретску шансу, Алжир нешто већу али не и реалну, Нигерија је у сфери теорије... Још мање изгледа имају три азијске екипе а шансе два представника Океаније да буду прваци света спадају у домен теорије.
Наш селектор Радомир Антић и даље верује у Шпанију која је у сличној ситуацији у којој је била Србија после пораза од Гане. Он верује да ће Шпанци, као и Срби, умети да реагују и да ће победом над Хондурасом у понедељак своје шансе вратити у сферу реалности. Бора Милутиновић сврстао је још на почетку шампионата Холандију међу фаворите и засад његова оцена стоји...
Од 13 европских репрезентација још ни једна, пре непотпуног другог круга, није без шанси да прође у други круг, мада је реалнија прогноза да ће Француска и Словачка кући. Јужноамериканци, појачани северним суседом Мексиком, вероватно улазе комплетни у осмину финала а традиција им "нуди" титулу са "неутралног континента".
Али, традиције постоје (и) да би биле рушене.